и примене најефикаснијег модела за пружање услуга социјалне заштите на локалном нивоу одржан је у Прибоју. Дугогодишњи сарадник ГИЗ-а на пројекту Унапређење услуга социјалне заштите у надлежности општина и градова Владан Јовановић истакао је две теме данашњег окупљања.

„Прво би представници сваке општине укратко требало да представе шта заправо од услуга социјалне заштите постоји фактично код њих, а не из папира и на који начин се обезбеђују, да ли преко Центра за социјални рад или неке друге организације. Каква су искуства у постојећим услугама и које су недостајуће као и идеје за перспективу. Све те информације мени служе да направим нешто што би требало да има форму, садржај и сврху модела или приступа обезбеђења услуга социјалне заштите за сваку од одабраних општина. У овом пројекту који би требало да траје до априла следеће године, продукт би требало да буде развијен модел односно водич који би требало да послужи локалној самоуправи да се лакше снађе, како и шта треба да уради да би обезбедила услуге из својих надлежности”, рекао је Јовановић.

Стефан Србљановић, члан Општинског већа у Прибоју

Међутим, Стефан Србљановић, члан Општинског већа у Прибоју, каже да би због нових прописа ове услуге би могле бити укинуте, али да ће се локална самоуправа потрудити да до тога ипак не дође.

„Прибој нажалост спада у групу неразвијених општина па је самим тим и већа потреба за услугама социјалне заштите. Ми смо задовољни активностима Центра за социјални рад, али и свесни проблема на овом пољу. Наиме, изменама и допунама Закона о социјалној заштити центрима за социјални рад биће онемогућено да обављају услуге локалне социјалне заштите, па је тиме доведен у питање опстанак постојећих услуга. Како сада ствари стоје, решење је на видику, па се надамо да би ове препреке могли пренебрегнути до краја године. Наш циљ је да услуге опстану на добробит корисника и пружаоца услуга, како нико не би био оштећен. Разговарали смо са представницима општина и градова који су овај проблем решили и у добром делу смо разрадили план функционисања и финансирања. У сваком случају, стратешко опредељење локалне самоуправе је брига о најугроженијима, па ћемо дати све од себе како би сачували већину или чак све локалне услуге социјалне заштите које сада постоје”, рекао је Србљановић.

Директор Центра за социјалнји рад у Прибоју, Зоран Полић истакао је да се из општинског буџета за социјалну заштиту се издваја 25 милиона. „Од тога 12 милиона за једнократне помоћи, два милиона за трошкове Центра а од остатка, односно 11 милиона за помоћ у кући се издваја 3,7 милиона, 880.000 динара дневни боравак за децу са потешкоћама у развоју и 340.000 становање уз подршку. Ту спада и наменски трансфер од 3.157.000 динара”, навео је Полић.

Смањење наменског трансфера велики је проблем и општини Сјеница, као и непостојање политике социјалне заштите на локалном нивоу.

„Две услуге функционишу у нашој општини и то помоћ у кући и дневни боравак за децу ометену у развоју и пружалац обе је Удружење за помоћ деце и особа ометеним у развоју и за коју имају лиценцу. Услуге се финансирају из наменских трансфера и средстава локалне самоуправе. Претходне три године колико су наменски трансфери на снази ми смо њима покривали комплетну услуга тако да општина Сјеница, која је у четвртој категорији, није имала потребе да издваја своја средства. До сада они су износили од седам до девет милиона, ове године он је спао на око три милиона. Да би ове услуге функционисале општина мора да издвоји четири милиона, а до сада је исплаћено 1,3 милиона динара. Иначе, из буџета је планирано око 10 милиона за социјалну заштиту”, рекла је Маида Касумовић из Општинске управе Сјеница.

Према њеним речима највећи проблем општине Сјеница је непостојање политике социјалне заштите.
„ Ми више немам члана општинског већа задуженог за ову област. Тако да нам фали политика на локалном нивоу. Локална самоуправа нема механизам за испитивање потреба нових услуга социјалне заштите. Ако говоримо за расписивање јавних набавки за ове две постојеће услуге, наша база података је управо удружење које те услуге пружа. Немамо у људским ресурсима особу у локалној самоуправи која се посвећено и константно бави овим проблемом”, истакла је Касумовић.

ГЗС