лежи село Горња Црнућа, у којој је од 1815. до 1817. столовао „први српски кнез после Косова”, Милош Обреновић.
А о животу кнеза Милоша у Црнући и нераскдивиој вези овог рудничког села и српске династије, пре седам година у ауторском изадњу, светлост дана угледала је књига „Кнез Милош и Црнућа”, аутора Јевђа А. Јевђића.
А прича о Милошу и Црнући почиње након пропасти Првог српског устанка. За разлику од многих народних првака, Милош није хтео, преко Дунава и Саве, већ је остао међу својим народом, који га је због тог потеза и заволео.
Подрудничко село Црнућу изабрао је због своје скровитости. По предању Вуковоме, кад је пропао Карађорђев устанак, Милош се са братом Миланом нашао у Брусници, која је била на турском путу, па су скровиште потражили у Шаранима. Увидевши да се ни ту није довљно склонио од Турака, Милош се са кућом преселио, како у својој књизи наводи Јевђа Јевђић, „у Црнућу, у саму рудничку планину и онде у једној долини у великој врлети начини кућу и неколико зграда око ње”.
„Таковски устанак”, Паја Јовановић
Други српски устанак, по речима Вука Караџића подигнут је баш у Црнући, а не у Такову. На празник Цвети 1815. у Такову је одржана народна скупштина на којој је договорено да се народ диже на буну против Турака, а да вожд буде управо Милош. Међутим, сам устанак подигнут је испред двора, тачније куће Милошеве у Црнући пред коју је с подигнутим барјаком у руци изашао Милош у кнежевској одори и изговорио славну реченицу „Ево мене, ето вама рата с Турцима” и одатле кренуо у ослобађање и обнову српске државе и државности.
У својој књизи Јевиђ даље наводи и сведочење аустријског путописца Феликса Каница, који у књизи „Србија” говори да су у Црнући и тада (1868) живели Маринковићи који су кнезу Милошу уступипли кућу са вртом, а за узврат тражили да кнез манастиру Враћевшница плаћа пола дуката на годину.
И данас у Црнући има Маринковића који тврде да порекло воде од Радича Поступовића, српског велможе из времена деспота Стефана и његовог сестрића Ђурђа Бранковића.
Кнез Милош 1817. године за своју престоницу бира Крагујевац, али наклоност Обреновића према овом селу и првој престоници Србије остале су до последњег српског владара из ове лозе, а то се огледа и у потезу краља Александра који је 21. јануара 1899. године прогласио општину Горњо-Црнућку у знак сећања на некадашњу престоницу.
По историјским подацима књаз Милош Обреновић који је запросио Љубицу Вукомановић у Срезојевцима на Дичини, имао је са њом осморо деце, по четири сина и кћери. Историчари тог доба тврде да је владар Србије у свом веку имао више од 40 директних потомака.
На свега двадесетак километара од Горњег Милановца, налази се село Горња Црнућа где су донете велике одлуке о будућности Србије ,а данас туристи из свих крајева Србије радо посећују ово село, престоницу Милошеве Србије.
