KAKO JE NESTALA ČAČANSKA MLEKARA – HRONIKA JEDNOG ZLOČINA BEZ KAZNE

Umesto razvoja, usledilo je rasparčavanje – sistematsko, plansko i tiho.

Mlekaru je osavremenila i podigla Dana Popović iz Trepče, od Bojovića. Upravo u trenutku kada je postala jedna od najsavremenijih u regionu, preko noći je smenjena. Stigla je direktiva iz vrha tadašnje vlasti, iz Demokratske stranke, koja je nakon 5. oktobra formirala tzv. krizne štabove koji su upadali u preduzeća i menjali rukovodstva.

Na njeno mesto postavljena je Maca Radojičić, kadar predložen po partijskoj liniji, o kojoj radnici, kako svedoče, nisu znali gotovo ništa – osim da je, navodno, poreklom iz Krajine.

KRIZNI ŠTAB PREKO NOĆI SMENIO DIREKTORKU

Pre privatizacije, Čačanska mlekara bila je jedna od najsavremenijih u regionu – sa modernim linijama za preradu i pakovanje mleka, obučenim kadrom i stabilnom proizvodnjom. Sve to bila je isključiva zasluga Dane Popović, koja je smenjena bez ikakvog objašnjenja i bez milosti.

Nakon odluke da se proizvodnja izmesti iz Čačka u Kraljevo – uz odustajanje tadašnje lokalne vlasti – započinje potpuni slom sistema.

FABRIKA RASTURENA ZA DVA DANA

Za samo dva dana, prema svedočenjima bivših zaposlenih, mašine su isečene, linije rasklopljene, a proizvodnja uništena. Institucije su ćutale. Reakcije nije bilo.

U mlekari je radilo 26 zaposlenih. Nakon gašenja proizvodnje ostao je samo magacin – ali ni to nije dugo potrajalo. I on je zatvoren.

Time je, kako svedoče bivši radnici, stavljena tačka na postojanje Čačanske mlekare.

„OVDE JE POČEO KRAJ“ – SVEDOČENJE RADNIKA

Prema rečima Vidosava Stojkovića, koji je u mlekari proveo više od 30 godina, ključni trenutak bio je politički motivisana smena rukovodstva.

Dotadašnja direktorka, koja je izgradila sistem, smenjena je preko noći, a na njeno mesto postavljena Maca Radojičić, preko koje je, kako tvrde bivši radnici, sprovedena privatizacija i gašenje fabrike.

SELJACI BEZ ZAŠTITE, DRŽAVA BEZ ODGOVORNOSTI

U isto vreme, proizvođači mleka ostavljeni su bez ikakve zaštite. Ugovori su raskidani i sklapani za simbolične iznose, sve pod izgovorom „tržišta“, dok je država odgovornost prebacila na same potpisnike.

Čačanska mlekara nije propala zbog tržišta.

Nije propala zbog tehnologije.

Nestala je jer je bila plen privatizacije bez kontrole, pod okriljem vlasti tadašnjeg DOS-a, čiji su brojni akteri danas među najglasnijim političkim podstrekačima blokada puteva.

VLAST KOJA NI JEDNU BRVNARU NIJE SAČUVALA – ZVALA SE MUZEJ MLEKARSTVA

Čačanska mlekara imala je i Muzej mlekarstva Srbije. Od mlekare danas nije ostao kamen na kamenu, a vlast koja se danas pokušava vratiti u živote građana nasiljem na ulicama i blokadama – nije uspela da sačuva ni jedan vajat tog muzeja.

O tome je pisao Gvozden Otašević, jedan od najboljih hroničara našeg kraja. U izdanju Politike naveo je:

„Svih 150 eksponata Muzeja mlekarstva Srbije, otvorenog oktobra 2003. u krugu čačanskog ‘Imleka’, preneto je u memljivi depo Narodnog muzeja. Na placu su ostale još dve brvnare, ali i one će uskoro biti uklonjene jer je investicioni fond ‘Salford’ odlučio da na tom mestu podigne magacin.“

KO JE POČINIO ZLOČIN NAD MLEKAROM – I KO JE DIGAO RUKU ZA PRIVATIZACIJU

Bez sumnje, odgovornost snose delovi tadašnje političke strukture, koja i danas vuče konce, raspirujući blokade i haos, a da nikada nije odgovorala za sopstvene grehe i zločin nad čačanskom industrijom.

GZS će objaviti ko je glasao za privatizaciju i pljačku Čačanske mlekare, ko je sedeo u skupštinskim klupama kada se odlučivalo o njenoj sudbini po partijskim nalozima – i ko danas ponovo glumi demokratiju i „otpor“.

Čačanska mlekara nije izuzetak.

Ona je simbol jedne epohe sistemskog uništavanja Čačka.

Glas zapadne Srbije