они који су обишли ово мало место између Ужица и Чајетине, видели су велелепни дворац, несвакидашњи за овај крај Србије. Саградио га је Ратко Шопаловић, херој у Првом светском рату, који је на Солунском фронту остао без очију.

„Док је лежао у болници, дошао је краљ Александар, а Ратко му је скренуо пажњу због своје младости и тешких повреда. Питао га је како се осећа, а Ратко му је одговорио да му је жао што не може видети ослобођену Србију. Краљ је то запамтио, и приликом посете Златибору распитао се за овог јунака. Послао га је на школовање у Француску, а затим дао на коришћење два војне кантине, једну у Сарајеву,а другу у Чачку“, рекао је за РИНУ, Радојица Васиљевић, свештеник који је у Мачкату дочекао пензију.

Радојица Васиљевић, фото: РИНА

Висока пуковничка плата и две кантине, омугућиле су слепом јунаку добре приходе и зато је одлучио да оствари свој дугогодишњи сан. У родном Мачкату почео је да гради кућу, невиђену за то време у српским селима. Са градњом се започело 1927. године, а завршило деценију касније.

„Отац је овакав дворац видео на Крфу где је проводио војничке дане и желео је и себи да направи такву кућу. Кад су му финансије то дозволиле ангажовао је раднике из Дубровника који су били вешти мајстори за овакав вид грађевина. Мајдан се налазио у близини, а отац је сваки камен лично опипао. Чак се и неколико пута рушило, како би се урадило по његовој жељи. Имао је намеру овде да отвори сиротиште или дом за слепа и слабовида лица“, рекао је Гвозден Шопаловић, Ратков син.

Гвозден чува сећањена свог оца хероја, фото: РИНА

Велелепни дворац у златиборском селу има 1156 квадрата, три спрата и двадесет соба. Међутим, већ годинама уназад једини становник овог здања јесте управо Гвозден, који чува успомену на покојног оца и сва његова одликовања, укупно петнаест.

„Имао је више одликовања од генерала Смиљанића и заиста је важио за великог хероја, иако је био слеп. Према изјавама појединих познавалаца тог доба, чак је и Јосип Броз Тито једно време радио код њега. Умро је 07. Маја 1969. године у Мачкату, а све време је живео у овој кући“, каже Гвозден.

Ратко Шопаловић са сином, фото: РИНА

У изградњу раскошног дворца, поред радника из Дубровника били су укључени и Раткови рођаци,који су за то били поштено плаћени, али су ипак након његове смрти тражили своја права и део куће. Како каже Гвозден, судски процес трајао је од 1973. до 2009. године и коначно је он постао једини власник дворца у Мачкату. Држава је ово здање прогласила за културно-историјско добро и сада се чека бар нека реакција надлежних како би се дворац отргнуо од зуба времена, али и заборава. Јер, српска историја и херојство уткани су у његове зидове.

РИНА / ГЗС