Теренском провером коришћења државног земљишта у Александровцу, Алексинцу, Беочину и Смедереву утврђено је да се велики број
парцела не користи и да су запуштене.
Управа за пољопривредно земљиште објавила је да су провером (која је подразумевала фотографисање и видео-записе парцела) биле обухваћене 1.484 парцеле. Утврђено је да је од укупног броја 501 парцела била напуштена, а да су се 983 користиле.
Реч је пројекту идентификације напуштеног земљишта у државној својини који би требало да помогне развоју српског аграра и бољем коришћењу природних ресурса.
Министар пољопривреде Бранислав Недимовић рекао је за „Политику” како је циљ да се такво земљиште најпре идентификује, а онда и понуди закупцима на бесплатно коришћење.
– То је углавном запуштена државна земља, шикаре које никада нису обрађиване. Намеравамо да их понудимо закупцима за нула динара у вишегодишњи закуп и покушамо да што веће површине ставимо у функцију за развој воћарства и виноградарства – изјавио је Недимовић.
Приликом одабира локалних самоуправа, у обзир је узето неколико параметара. Између осталих, проценат закупљеног земљишта у односу на укупно доступну пољопривредну површину и повезаност са главним путевима и коридорима због потенцијалних инвеститора. При одабиру узорка водило се рачуна и о специфичности микроклиме која повољно утиче на пољопривредне културе, а може да буде и туристички потенцијал Србије. Један од параметара био је и то да локална самоуправа може у перспективи да буде буде значајна за инвестиције у интензивне засаде воћа и винове лозе.
Управа је најавила да ће детаљан списак парцела бити објављен до 10. јануара. Овај пројекат део је програма – „Подршка произвођачким капацитетима агроиндустријског сектора у Републици Србији”, који је Програм Уједињених нација за развој (УНДП) реализовао у сарадњи са Министарством пољопривреде. Циљ је да се том министарству помогне у спровођењу неопходних реформи и мера политике који ће допринети унапређеној трговини и улагањима у српски пољопривредни сектор.
Запуштена и необрађена земља углавном се везује за поједине општине у планинским пределима.
Међутим, то очигледно важи и за развијена подручја. Статистика показује да нешто мање од половине државних ораница нема закупце.
Како је „Политика” раније објавила, реч је углавном о пашњацима, ливадама и мочварама који се третирају као пољопривредно земљиште и нуде у закуп у два, три круга, али за њих нико није заинтересован.
Изменом Закона о пољопривредном земљишту, који би могао да се нађе у скупштини до септембра, држава ће покушати да што више државног земљишта стави у функцију. Циљ је и да се повећа обрадивост земљишта у приватној својини. Једна од ранијих идеја јесте и да се власници обавежу да пријаве земљу која се не обрађује. Али и могуће санкционисање кроз више порезе или фиксне новчане казне за власнике запуштених парцела, што су, како нам је тада речено, мере које спроводе многе државе ЕУ.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com