Година њихове производње код већине власника поприлично је дискутабилна јер скоро сви, исти трактор возе и по неколико деценија, а то итекако може да утиче на безбедност у саобраћају.

„Највећи проблем може се створити током ноћне вожње кад се неки трактори због неисправне сигнализације уопште не виде на путевима, возачи их сустигну, касно их виде и зато често зна доћи до саобраћајних удеса”, прича Радисав Рацковић.

Иако се труде да своје машине одржавају у исправном стању, чести кварови су неизбежни и власници се сналазе на различите начине. Бранислав Жижовић из Леушића има најмлађи трактор у селу, али и он је стар скоро 30 година.

„Најбитније је да трактор има добре кочнице и исправну сигнализацију, о томе највише водимо рачуна. Ни ја, али ни моје комшије никад са трактором не идемо до града, већ само до њива које су удаљене максимално два километра од наших кућа. Не играмо се са безбедношћу у саобраћају и зато водимо рачуна о свим детаљима”, каже за РИНУ Драгослав, који је више времена провео за тракторским него за воланом на аутомобилу.

Свакако, мука и једних и других возача јесте застарелост ових пољопривредних машина. Цена нових трактора понекад се мери и десетинама хиљада евра и зато можда једино решење јесу субвенције које држава даје за куповину нових трактора, јер неколико пољопривредника сувоборксог краја управо на овај начин је обновило свој возни парк.

ГЗС/РИНА