INTERVJU KOJI POKREĆE RODITELJSKU SUZU - VUČIĆEVI RODITELJI GODINAMA SLAMANI LAŽIMA, ALI OSTALI PONOSNI NA SVOJU DECU: „PORODICU NAM NISU SRUŠILI I NIKADA NEĆE“ – MAJKA UPALILA KANDILO DOK JE SIN BIO PRED SVETOM

Beograd – Posle godina u kojima su, prema njihovim rečima, zajedno sa sinovima Aleksandrom i Andrejem i njihovim porodicama prolazili kroz optužbe, uvrede, pretnje i teške javne kampanje,

Anđelko i Angelina Vučić prvi put su pred televizijskim kamerama opširnije i otvoreno govorili o onome što su kao roditelji preživljavali.

A nisu govorili samo o predsedniku Srbije. Govorili su o svom sinu.

O strahu dok su gledali snimke napada u Srebrenici. O Andreju. O ljudima koji su im dolazili pod prozore. O tvrdnjama o njihovoj imovini. O bombardovanju RTS-a, gde je Angelina Vučić radila kobne noći 1999. godine. I o pitanju koje otac sebi, kako kaže, često postavlja – odakle Aleksandru snaga da sve to izdrži?

Razgovor za Informer emitovan je neposredno pred obraćanje Aleksandra Vučića Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku.

„SINE, BORI SE I IZBORI SE ZA NAŠU SRBIJU“

Kada je Angelina Vučić upitana šta bi svom sinu, ne predsedniku države, poručila pred izlazak na jednu od najvećih svetskih govornica, odgovorila je kratko:

„Sine, bori se i izbori se za našu Srbiju. Da uvek živimo u miru, jer samo u miru možemo sve.“

Anđelko Vučić imao je dužu poruku:

„Dragi sine, sa nestrpljenjem očekujemo da te vidimo i da čujemo tvoj govor u UN. To bi trebalo da bude kruna tvog ne kratkog mandata na funkciji predsednika i koji je ispunjen uspesima Srbije i od koga ima koristi većina državljana Srbije. Ti se i večeras boriš za našu dragu Srbiju i za sve građane naše Srbije – od severa, preko centralne Srbije, a posebno za Srbe na KiM. Večeras su mnogi u svojim kućama i domovima da bi čuli tvoj govor i to ne samo u Srbiji, nego i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, kao i svugde gde Srbi žive širom sveta. Stoga želim da ostaviš utisak svoga učinka, koji nije mali, pa ti želim puno sreće.“

„JA SAM PONOSNA MAJKA“

Kada je razgovor došao do pitanja da li je ponosna na sina, Angelina nije skrivala emocije.

„Ja sam samo majka i ne moram da budem objektivna, ali jesam ponosna. Ne pamtim da je iko učinio za ovako kratko vreme ono što je on. Bio je uspešan.“

Kasnije je ponovila:

„On je čovek od poverenja i nikada nikoga neće prevariti, onako je kako kaže.“

A neposredno pred početak govora u Ujedinjenim nacijama rekla je:

„Upalila sam kandilo i spremna sam da se pomolim.“

Iza funkcije predsednika države, u tom trenutku ostala je samo jedna majka koja čeka da joj sin izađe pred svet.

ANGELINA O NOĆI KADA JE BOMBARDOVAN RTS: „DAN-DANAS ME DUŠA BOLI“

Jedna od najtežih tema bila je noć 23. aprila 1999, kada je NATO bombardovao zgradu RTS-a i kada je poginulo 16 radnika televizije.

Angelina Vučić odgovorila je na godinama ponavljanu tvrdnju da te noći nije bila u zgradi.

„Meni je savest čista. Moje kolege, koje su te noći bile sa mnom, znaju da je to istina. Nikada nisam htela o tome da govorim i da to javno demantujem jer sa tim ljudima koji lažu, oni će opet lagati. Život prolazi, a ja da se raspravljam sa ljudima koji lažu, ne pada mi napamet.“

A zatim:

„Te kobne noći sam bila tamo i dan-danas me duša boli zbog mojih kolega koji su te noći izgubili život.“

Njeno prisustvo u RTS-u te noći nije zasnovano samo na njenoj izjavi. Ranija svedočenja kolega navode da je Angelina Vučić bila u zgradi u trenutku bombardovanja; jedno od njih opisuje da je te večeri bila urednik noćnih vesti.

Odgovorila je i na tvrdnje da je u rodbinskoj vezi sa patrijarhom Porfirijem:

„Jedina je veza što je on slučajno rođen u Bečeju, inače je iz BiH, dok sam ja starosedelac i rođena sam takođe u Bečeju. Nikakve druge veze među nama ne postoje.“

Anđelko Vučić govorio je mnogo tiše o teretu koji, kako kaže, godinama nosi.

„Teško se poveravam i uglavnom je sve to kuvalo u meni. I uvek je tako bilo, dok ne dođe mak na konac. I mislim da on, iako se retko viđamo, samo za slavu i jednom u dva, tri meseca, misli kako nikada ne bi bio to što jeste da je znao da će doživljavati tako nešto. I ne samo on, nego i njegova deca, Andrej, supruga, mi kao roditelji...“

Ispričao je i da mu ljudi prilaze na ulici i pitaju ga da li ga je sramota zbog postupaka njegovog sina prema studentima.

Njegov odgovor, kako kaže, jeste:

„A kako se on to ponaša, a kako se oni ponašaju?“

SREBRENICA – TRENUTAK KADA SE OTAC NAJVIŠE UPLAŠIO

Kada su ga pitali kada se najviše uplašio za Aleksandrov život, Anđelko nije imao dilemu – Srebrenica.

„Nismo znali šta se tačno dešava, gledali smo preko telefona. Možda je tada krenula suza, ali sam tvrd na suzu. Sve to ćutke nosim.“

Govoreći o odlasku sina u Srebrenicu, rekao je:

„Otišao je tamo da iskaže svoje saosećanje, a eto... Krivo mi je što oni mnogo manje incidente istražuju, a o ovome ništa.“

Angelina je dodala da ono što se dogodilo ne bi poželela nijednoj majci.

„NAJVEĆE BOGATSTVO SU NAŠA UNUČAD“

Posebno bolno, kažu, doživljavali su napade na Andreja Vučića.

Angelina je govorila o snimcima napada na mlađeg sina koje nije mogla da gleda, ali i o situacijama kada su se ljudi okupljali pod prozorima njihovog stana.

Anđelko je, govoreći o imovini porodice, poručio:

„Najveće naše bogatstvo su naša unučad, sve što imamo zaradili smo pre 30 godina. Skromnosti smo učili decu, verujemo da oni tako i danas žive.“

A onda je izgovorio rečenicu koja je možda najbolje opisala čitav razgovor:

„ALI PORODICU NAM NISU SRUŠILI I NIKADA NEĆE.“

„KAD UNIŠTITE PORODICU, ONDA NEMATE NIŠTA“

Angelina Vučić govorila je i o optužbama koje su pratile katastrofalne poplave u Srbiji.

„To je, pre svega, bila velika tragedija za našu zemlju. Pamtim poplave iz 1965. u Vojvodini. To kad voda krene, ništa je ne može zaustaviti. A ove kasnije laži predstavljaju samo početak svih koje su godinama kasnije širene o našoj porodici.“

Ona smatra da je krajnji cilj takvih kampanja bio udar na samu porodicu:

„Kad uništite porodicu onda nemate ništa, nemate oca, majku, brata.“

„PITAM SE OTKUD MU SNAGA“

Dok se približavao trenutak kada je Aleksandar Vučić trebalo da izađe za govornicu Ujedinjenih nacija, otac je izgovorio ono što ga, kaže, najviše muči:

„Pitam se otkud mu snaga da danas bude na ovom mestu, sutra već na drugom... Brinem i najžalije mi je što nema vremena za privatni život.“

Porodica se, otkrili su, kompletna okuplja praktično samo dva dana godišnje – za Badnje veče i za Svetog Nikolu.

Angelina je još jednom sinu poručila da istraje u borbi za Srbiju.

A Anđelko je očekivao da iz Njujorka kaže svetu ono što Srbija misli, posebno kada je reč o Kosovu i Metohiji.

Posle svega što su ispričali, možda je upravo slika iz njihovog doma bila najsnažniji završetak razgovora.

Majka je upalila kandilo. Otac je čekao govor i pitao se odakle sinu snaga. A nekoliko hiljada kilometara dalje njihov sin stajao je za govornicom Ujedinjenih nacija i govorio u ime Srbije.

 

MRŽNJA I LAŽ PROLAZE, DELA I ISTINA OSTAJU NEPOBEDIVI

I nema sumnje da Aleksandra Vučića, na teškom putu kojim korača i u odsudnoj borbi za Srbiju i svoj narod, pomno prati roditeljska briga, suza koja neretko zaiskri u oku i nesanica pred pitanjem šta će sutrašnji dan doneti otadžbini i zavičaju koje je pregazilo teško vreme, noseći neverovatno breme istorije i srpski usud na ovoj balkanskoj vetrometini – a Anđelko i Angelina imaju na koga i zašto da budu ponosni: njihov sin , osvetlao obraz porodice, mnoge ohrabrio i podigao iz blata i bespuća, a Srbiju učinio ponosnomu svetu u kojoj je i dalje najvredniji ugovor – ljudski stisak ruke!

GZS(G.Nikolić)