на Рајцу”. Традиционално последњег дана манифестације један од важнијих сегмената је косачки ручак.

За тај гастрономски део најчешће су задужене жене из удружења „Златне руке” које на покошеној ливади поставе бели везени чаршаф који је дуг и до 15 метара и поређају разне ђаконије како слане тако и слатке. Тим јелима послуже се косачи, али и посетиоци.

„На тој трпези има већ познатих јела традиционалне српске трпезе, али и оних за које је ретко ко чуо а везани су за наш крај. Већина први пут види шљивани колачић, или шневару, слаткиш који се врло једноставно прави у сваком нашем сеоском домаћинству”, истиче директор ТО Љиг Владимир Ивановић.

Директор ТО Љиг Владимир Ивановић, фото: ГЗС

Стара домаћа јела служе се у земљаним посудама, а на тој трпези од траве послужи се око 75 различитих јела и посластица.

„Припремање домаћих специјалитета на традиционалан начин обавезан је сегмент понуде и у сеоским домаћинствима и врло често се туристи враћају у те објекте због квалитетне хране. А последњих година у самом припремању рецимо џемова, слатка и зимнице учествују и сами туристи”, закључио је Ивановић.

Глас западне Србије