Рођен у месту Србац у Републици Српској, никада није заиграо за Црвену звезду или Партизан, али је зато успео да стигне до Лиге шампиона. Био је први голман из БиХ и Републике Српске који је бранио у најлетнијем УЕФА такмичењу.

Имао је више него трновит пут. Каријеру је градио играјући за Зету из Голубоваца и Борац из Чачка. Пуну афирмацију стекао је у суседству, у Румунији, где је бранио гол Оцелула из Галатија и Политехнике из Јашија. Од блатњавих и нижелигашких терена досегао је Граховац да се опроба на беспрекорно педантном травњаку Олд Трафорда, амстердамске Јохан Кројф Арене, лисабонског Лужа... Бранио је за Чачане против Ајакса који су тада предводили Јан Клас Хунтелар, Луис Суарез, Томас Вермален, Миралем Сулејмани... Дао је гол ОФК Београду, а пре неколико година каријеру је окончао у родном месту.

У разговору за Моцартспорт изнео је једну занимљиву причу, када је имао само три евра у џепу. Како сам каже, памтиће ту поједену чоколаду од три евра док је жив.

- Отишао сам у Азербејџан на пробу. У Баку. Остао сам дуже него што сам планирао, али сам понео новца за првобитни план. У то време, нисам имао неку претерану каријеру и био сам ожењен, па сам морао да се "стиснем". Нажалост, нисам успео доћи до уговора, и морао сам назад. Летео сам на релацији Баку-Беч-Београд. Временска разлика између Бакуа и нас је три сата уназад, тако да сам ја, мимо летова, на аеродрому у Бечу морао да чекам неких седам сати. Пошто ми је тај клуб платио ону јефтину карту, нисам имао оброк. У том тренутку, ја сам у џепу имао три евра. Е сад замислите, ја гладан, уморан, сам, на аеродрому у Бечу са три евра у џепу - прича смејући се Бранко Граховац и наставља:

- Неколико сати сам лутао по аеродрому, само да нађем било шта да могу да поједем. Био сам јако уплашен и нервозан. И успем у једном ћошку неког фри шопа да нађем једну једину чоколаду "Милку" која је коштала 2,99 евра. Не могу рећи да ми је спасла живот, али сам ја на тој чоколади од 300 грама живео наредних 15 сати. То ми је била велика лекција и у животу и у каријери. Да мораш веровати у себе, да ће доћи тренуци када неће бити нигде никога и када сам мораш да нађеш начин да се избориш за све. Ја то никада нисам рекао мајци да се не би бринула.

Потом је судбина Бранка Граховца поново довела на исти аеродром, јавила су се сећања и емоције.

- После неких 10-15 година када сам већ остварио лепу каријеру, задесио сам се на истом аеродрому и у истом фри шопу купио исту чоколадицу. И тада сам назвао мајку и све јој испричао и рекао: ’Не брини мајко, сад имам шта да једем" а-ха-ха. Верујте ми, то је прича која ми је много утицала на каријеру и живот - открио је Бранко Граховац.

ГЗС/Курир спорт