за само сат времена остала је без крова над главом. Пожар је уништио све што су стекли, а да несрећа буде већа од четири члана, само један је радно способан. Локална самоуоправа и привредници сакупили су средства за изградњу куће, али за опремање нобог дома потребна им је помоћ хуманих људи, јер сами неће моћи поново да се скуће.

Тешка животна судбина притискала је породицу Радовановић, болест и немаштина били су њихова свакодневница, а пожар им је збрисао све оно што коју су поштеним радом стекли.

„Тешка је прича, радили су, сваку циглу коју су узидали то су урадили са радом и муком, а изгорело је све за сат, два, ништа није остало”, рекла је унука Драгана Јанковић.

У сиромашном дому Радовановића живели су болесни баба и деда, а њихов син који је након рата психички оболео и унук Милан који их је те ноћи једва живе извукао из пламена.

„Само што смо легли, Милан је дошао из Котраже и каже да изађемо напоље да гори кућа, а ми немамо појма шта се дешава”, рекао је деда Миљко Радовановић.

„Ја сам пошао у кућу, знам да спавају, да нису ништа осетили. Пробудио сам тату, деда је већ изашао, ја сам понео бабу, у том моменту је почело да пада, ухватило ми мајицу”, казао је Милан Радовановић.

Ватрена стихија прогутала је све само за сат времена, а старији и болесни укућани немоћни су да било шта сами ураде. Први у помоћ су им притекли људи из локалне самоуправе, а циљ је да се пре зиме озида кућа.

„Општина се овде укључила у смислу набавке материјала, у виду црепа, гвожђа, са нашим машинама извршили смо припрему терена за бетонирање, идуће недеље ћемо да донирамо и бетон. Драго нам је да су се многе фирме из Драгачева укључиле у ову акцију”, рекао је председник општине Лучани Миливоје Доловић.

Радују се Радовановићи новом дому, али стрепе од тога како ће се угрејати, из чега ће јести и на чему ће спавати.

„Свега и свачега треба, има нешто за шта смо се организовали, око струје, требаће намештаја, што се каже, немаш ни тањир, ни чашу, све је нестало у пожару”, рекао је Милан.

Радовановиће живот није штедео никада, а у пламену је игорело све оно што су са муком и радом стекли. Добри људи ће им помоћи да саграде дом, у кући треба живети, јер је пожар однео и последњи тањир и последњу часу.

ГЗС