на простору поред бедема са чије друге стране је Градски стадион. Оценио је да је архитектура изузетна и да ће се нова кућа свидети деци, додајући да су током дана четири школска кабинета у Чачку опремљена рачунарима, благодарећи труду чланова овдашњег „Ротари клуба”.
Претходно је посетио Институт за воћарство у овом граду, који данас има 17 доктора наука, истичући у сусрету са директором др Миланом Лукићем и члановима колектива:
Министар Младен Шарчевић у лабораторији Института за воћарство, Фото Г. Оташевић
-Ово је једна од најугледнијих установа своје врасте у југоисточној Европи, и у четири последње године показала је раст успешности од 84 одсто. Сада је на својим ногама и понос је града, изгледом и послом.
Иначе, нови Дом ученика има 120 места а градоначелник Чачка Милун Тодоровић саопштио је да је у подизање уложено 178 милиона динара, подразумевајући средства државе и допринос локалне средине.
Министар Шарчевић на отварању Дома
Министар Шарчевић навео је, одговарајући на питања новинара после отварања, да је у припреми нацрт новог закона о финансирању високог образовања у Србији, и да је Министарство којим руководи за тај посао добило 15. фебруар као рок.
-За сада водимо живе расправе који модел применити. Да би се у високо образовање унело више новца потребно је да се овде појави више страних студената. Постоје земље које то раде много добро, а ми имамо боље факултете и то морамо да искористимо. У првим нашим налетима преко 50 земаља снабдели смо каталозима, нудимо 24 програма са наставом на енглеском, са десетак земаља имамо одличне билатерарне уговоре, то су Уједињени Арапски Емирати, Турска, Грчка, Кина... Дакле, земље чији су поданици традиционално студирали овде. Говоримо о враћању имовине и оснивању компанија на факултетима. Ако све то унесемо у законе омогућићемо академцима да се много јевтиније студира, и боље.
Шарчевић је одговорио и на питање какав је положај ћирилице у нашем друштву.
-Ја сам у Закон система унапређења образовања пре једне године ставио обавезност ћирилице истичући да је то посебно писмо од националног значаја и да има приоритет. Ми се боримо да се у региону, где год је српска заједница, у Скадру или скопској Црној гори рецимо, нашим младим земљацима омогући да уче на свом језику и писму, а то им није омогућено. То могу да изјавим у Београду, Бриселу или Чачку.
ГЗС/Г. Оташевић
