Илија Богдановић: Чекам репрезентацију, за мене је државни дрес светиња!

Чачак - Надам се скором повратку у репрезентацију јер је за мене дрес са државним грбом

највећа светиња, поручио је у разговору за Глас западне Србије српски рукометаш Илија Богдановић.

Овај стамени пивотмен пореклом из Чачка прошле године нашао се на списку репрезентативаца када је на чело стручног штаба дошао Шпанац Тони Ђерона.

Иако је имао велики пех са повредом, након месеци опоравка спреман је за нове изазове, па и онај највећи, да се опет опроба у репрезентацији Србије.

„Прошле године када сам позван на окупљање, схватио сам како нови стручни штаб на челу са селектором Ђероном функционише, једноставно, прате велики број играча и да сам својим играма у српској лиги заслужио позив. Сада, долазим на терен након петомесечне повреде, процес рехабилитације је био успешан и надам се скором повратку у национални тим. Носити дрес Србије највећа је част и привилегија”, наводи Богдановић.

Фото: Б. Илић (приватна архива)

Прелазак у јаку словеначку лигу није му тешко пао, што и сам напомиње.

„Првенство у Словенији сам почео добро, с обзиром на то да је нова екипа, нова лига која се разликује од наше. Али, имао сам тај пех са повредом у октобру када сам сломио кост ноге (фибулу)."
Упитан шта му највише недостаје у Чачку, свом родном граду и колико је везан за њега, Богдановић каже да су му у Чачку породица, пријатељи, те да је Чачак град који носи у срцу.

„Јако сам везан за Чачак. Кад год имам времена дођем у свој родни град да их обиђем”, каже.

А на питање како је заволео рукомет, одговара „сасвим случајно”.

„У основној школи тих година је изграђена дворана у Атеници... Рукометни клуб Младост вршио је упис нових чланова, отишао сам да пробам, свидео ми се рукомет и тако сам га заволео”, наводи он.

Данас каже да проводи опуштајуће тренутке поред Мораве и да му је ту Чачак „најлепши”.

„Волим цео тај комплекс око Мораве, од атлетске стазе на којој редовно тренирам када сам ван сезоне, па до парка, шеталишта и плаже. Са друштвом највише волим да седнем управо ту”, закључује пивотмен словеначке Рибнице.

 

Глас западне Србије