Дрине, у Љубовији.
Фото: ГЗС
На десној обали ове реке, смештено је етно село Врхпоље, зачетник сеоског туризма и уједно најпопуларнији туристички комплекс у овом крају.
Уместо мора, домаћи гости изабрали су обале Дрине, у етно селу Врхпоље, Фото: ГЗС
Савршени одмор многи су ове сезоне захваљујући ваучерима провели управо на десној обали Дрине, у вајатима старим читав један век, који су пре 18 година Љубовију учинили видљивом на туристичкој мапи Србије.
Традиција абиковачког краја, Фото: ГЗС
Гост је у овим крајевима светиња и то је пут до успешне сезоне, који је поплочан подршком државе, каже Никола Кнежевић, зачетник сеоског туризма у Љубовији који се пре 18 година упустио у туризам и како тврди никада се није покајао.
Азбуковачка храна је адут овог угоститељског објекта, Фото: ГЗС
„ Године 2004. године кафану из Загубице сам пренео с намером да буде аутентиично попут Сирогојна, сви ови вајати су стари преко сто година и сваки од њих носи име неке традиционалне воћке попут Крушке, Шљиве , Јабуке, Дуње или Вишње. Имамо 40 лежајева и захваљујући подршци државе, сезона је успешна, каже Кнежевић .
Вековни вајати права су атракција у азбиковачком крају, Фото: ГЗС
Поред одмора на самој десној обали Дрине и амбијенту попут ресторана са великом баштом , оно што ово етно село издваја је азбуковачка кухиња због које гости радо долазе у Врхпоље.
Етно село Врхпоље добитник је Туристичког цвета које додељује ТОС, Фото: ГЗС
„ Оно што нас издваја је традиционална азбуковачка храна.
Домаћи специјалитети чије се рецептуре не записују већ се преносе с колена на колено и спремају на традиционалан начин, Фото: ГЗС
Српски уштипак, качамак, сир, кајмак, проја, чорба, сарма, пасуљ, гулаш, свадбарски купус, сва она српска јела чији се рецепти не записују већ преносе генерацијама с колена на колено и спремају се на традицоналан начин, као што су то радиле наше баке“, каже Кнежевић.
Опремљени вајати у Врхпољу, Фото: ГЗС
Први објекат у домаћој радиности који је никао поред обала Дрине добитник је престижне награде Туристички цвет који додељује ТОС.
Вајати броје око 40 лежајева, Фото: ГЗС
Фото: ГЗС
Зачетник сеоског туризма у општини Љубовија на време је препознао туристичке потенцијале Љубовије, Фото: ГЗС
Фото: ГЗС
Уживање на самој обали Дрине, етно село Врхпоље, Фото: ГЗС
Колевка се и данас чува у етно селу Врхпоље, Фото: ГЗС
Фото: ГЗС
Пегла на жар у данас се чува у етно селу Врхпоље, Фото: ГЗС
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.