привредници у Србији имају рок до 30. априла ове године да доставе архивске списе надлежном Архиву.

Ако се не испоштују обавезе прописане су високе новчане казне, које су пооштрене у односу на раније важеће законско решење.

Привредници у Србији који припадају групи микро предузећа дужни су према Закону о архивској грађи да архивирају документацију, чак и у случају да у својим књигама немају друге папирологије осим потврда о трансакцијама.

Удружење Заштитник предузетника и привредника Србије поднело је иницијативу и послало допис Министарству културе и информисања да се микропредузећа изузму из примене Закона о архивској грађи и архивској делатности, јер тај пропис представља беспотребно оптерећење микро фирми усред кризе.

Предузетници су већ изузети из примене овог Закона, док пропис важи за мала предузећа која су иначе у систему ПДВ-а. Од Министарства културе и информисања нисмо добили одговор на питања која смо послали на ову тему у децембру 2021.

Услед преоптерећења процедурама, порезима и осталим наметима, како она напомиње, мали привредници угасе предузећа и прелазе на црно тржиште, што је погубно по економију и запослене у приватном сектору.

"Поред свега тога, овај закон подразумева нелогичне казнене одредбе и до два милиона динара за неусклађивање са прописом и то не узимајући у обзир принцип сразмерности ни економску моћ предузећа", каже Милена Амон.

Новим Законом о архивској грађи и архивској делатности, који се мењао након више од две деценије у Србији, уведене су нове обавезе за све институције и привреднике који стварају архивску грађу и документарни материјал (државне органе и организације, органе територијалне аутономије и локалне самоуправе, установе, јавна предузећа, фирме).

Правници наводе да је важно разликовати документарни материјал од архивске грађе. Документарни материјал представља сва документа, која настају радом, како у приватном, тако и у јавном сектору и такав материјал није неопходно трајно чувати, а рокове чувања одређује установа или фирма чијим радом настају такви материјали.

Према објашњењу стручњака, архивска грађа представља специфичну врсту докумената који имају културни, друштвени и историјски значај и која морају трајно да се чувају. Такве важне списе институције подносе надлежном архиву на чување.

Први пут овим Законом уводи се могућност стварања и чувања архивске грађе у електронском облику, која ће морати да се чува у складу са прописаним електронским чувањем докумената.

ГЗС/Нова Економија