„DUBOKO” PRED SANACIJOM I ZATVARANJEM ISKORIŠĆENOG TELA: ŠTA TO ZNAČI ZA ČAČAK, UŽICE I OPŠTINE KOJE SU GODINAMA ULAGALE U DEPONIJU

UŽICE,ČAČAK,POŽEGA,ARILJE - banka za obnovu i razvoj raspisala je međunarodni tender za sanaciju, remedijaciju, rekultivaciju, zatvaranje i stabilizaciju iskorišćenog

 tela regionalne deponije „Duboko” kod Užica. To u praksi znači da država ulazi u ozbiljan proces tehničkog, ekološkog i finansijskog rešavanja jednog od najvećih komunalnih problema zapadne Srbije, ali ne znači automatski da se cela deponija odmah i potpuno zatvara za sve gradove i opštine koje su je koristile.

Raspisivanje ovog tendera, prema dostupnim podacima, ne znači automatsko potpuno zatvaranje celog regionalnog centra „Duboko”. Ključna formulacija jeste zatvaranje iskorišćenog tela deponije, što znači da se sanira i zatvara deo deponije koji je već popunjen, opterećen i ekološki rizičan, a ne nužno da ceo sistem prestaje da radi.

 

NE ZATVARA SE NUŽNO CELA DEPONIJA, VEĆ NJEN ISKORIŠĆENI DEO

 

Stručno posmatrano, zatvaranje iskorišćenog tela deponije podrazumeva radove kojima se stari deo deponije dovodi u bezbedno stanje: stabilizaciju kosina, sanaciju požarišta i klizišta, kontrolu procednih voda i gasova, prekrivanje, izolaciju i rekultivaciju prostora.

 

Ekološki gledano, to je neophodan posao, jer se time smanjuju rizici od dima, neprijatnih mirisa, zagađenja zemljišta, voda i vazduha. Politički i komunalno gledano, to je znak za uzbunu, jer otpad iz opština nastaje svakog dana i mora imati gde da se odloži.

 

KLJUČNO PITANJE: GDE ĆE OTPAD DOK TRAJU RADOVI

 

Za građane Užica, Čačka, Požege, Arilja, Bajine Bašte, Čajetine, Kosjerića, Lučana i Ivanjice, suštinsko pitanje nije samo šta piše u tenderu, već da li će sistem imati dovoljno kapaciteta da prima otpad dok traju radovi i šta će biti trajno rešenje posle zatvaranja iskorišćenog tela.

Ako „Duboko” funkcioniše sa ograničenim kapacitetom tokom sanacije, opštine korisnice moraju imati rezervno rešenje. Ako se deo deponije trajno zatvara, mora se znati da li postoji nova ćelija, alternativni regionalni centar, transfer stanice ili drugi model odlaganja i obrade otpada.

 

Bez toga, sanacija jednog dela deponije može otvoriti novi komunalni problem u čitavom regionu.

 

ŠTA TO ZNAČI ZA GRAĐANE: ČISTIJA EKOLOGIJA, ALI MOGUĆI VEĆI TROŠKOVI

 

Za građane ovo može značiti dve stvari.

 

Prva je pozitivna: ako se sanacija sprovede kako treba, smanjuje se ekološki rizik, posebno opasnost od novih požara, širenja dima, curenja procednih voda i nekontrolisanog raspadanja otpada. To znači čistiji vazduh, bezbednije zemljište, bolju zaštitu voda i manji pritisak na naselja koja gravitiraju deponiji.

 

Druga je finansijska: ako se otpad bude vozio dalje, ako se budu koristile privremene lokacije, transfer stanice, dodatni kamioni, novi krediti ili skuplje tehnologije obrade, trošak sistema mogao bi značajno da poraste.

 

To ne znači da će računi građanima automatski i odmah biti uvećani, ali znači da postoji ozbiljan pritisak na cenu komunalnih usluga ukoliko se na vreme ne obezbedi održiv sistem finansiranja.

 

RAČUNI U VELIKOM  PORASTU,STIŽE NA NAPLATU GODINAMA ODLAGAN PROBLEM I POLITIKANTSVO UDRUŽENJA

 

Drugim rečima, građani mogu dobiti čistiji i bezbedniji sistem, ali pitanje cene ostaje otvoreno. Ako se trošak sanacije, transporta i novih kapaciteta bude prebacivao na komunalna preduzeća, ona će pre ili kasnije morati da traže način da taj trošak pokriju — iz budžeta, kroz subvencije, kredite ili kroz cenu komunalne usluge.

 

Zato je za javnost važno da lokalne vlasti jasno saopšte: koliko će sanacija koštati, ko plaća privremeno odlaganje, da li postoji nova ćelija ili alternativna deponija i da li će se trošak odraziti na račune domaćinstava.

 

Ekološki pritisak javnosti je opravdan. Građani imaju pravo da traže čist vazduh, bezbednu vodu, kontrolu dima, procednih voda i požara.

 

Ali ozbiljna ekologija ne može stati samo na zahtevu „zatvorite deponiju”. Mora se odgovoriti i na pitanje: gde će otpad sutra?

 

Ako se problem samo premesti na privremene, udaljene ili neuređene lokacije, onda se ekološka šteta ne rešava, već seli iz jednog grada u drugi.

 

POLITIKA NE SME DA ZAMENI PLAN

 

„Duboko” je postalo politička tema jer se na njemu sudaraju tri interesa: građani traže zdravu životnu sredinu, lokalne samouprave traže gde da odlože otpad, a država i međunarodni finansijeri traže sistem koji mora biti usklađen sa savremenim standardima a nekakva udruženja love u mutnom.

 

Najveća greška bila bi da se problem svede na dnevnu politiku — jedni da traže zatvaranje bez rešenja, drugi da tvrde da problema nema, a treći da odgovornost prebacuju sa jedne adrese na drugu.

 

Istina je jednostavna: regionalni sistem je potreban, ali mora biti bezbedan. Deponija ne može da radi kao da se ništa nije dogodilo, ali ni opštine ne mogu ostati bez mesta za otpad.

Da li se udruženje ,,Da ne dišemo duboko" se pridružilo obojenoj revoluciji, noseći krvave šake? I odakle  milioni na računu?

Poseban problem jeste politikanstvo, u kojem se ozbiljna komunalna i ekološka tema često koristi za dnevne obračune, pritiske i pojedinačne interese. Umesto jasnog plana, rokova i odgovornosti, javnost neretko dobija parole, optužbe i pokušaje da se kriza iskoristi za političku dobit. Takav pristup problem ne rešava, već ga gura u još dublji ambis.

 

„DUBOKO” JE ZAMIŠLJENO KAO REGIONALNI CENTAR, A NE OBIČNO SMETLIŠTE

 

„Duboko” je prvobitno zamišljeno kao regionalni centar, a ne kao obično smetlište. Ideja je bila da se otpad više opština ne odlaže na divlje i nesanitarne deponije, već da se prikuplja, razvrstava, tretira i bezbedno odlaže na uređenoj sanitarnoj lokaciji.

 

U tome je i dalje njegov najveći potencijal: da se od krizne tačke pretvori u moderan regionalni sistem upravljanja otpadom, sa reciklažom, transfer stanicama, prečišćavanjem procednih voda i kontrolisanim odlaganjem.

 

PROBLEM JE GODINAMA GURAN POD TEPIH

 

Problem je, međutim, što je „Duboko” godinama nosilo veliki teret. Regionalna deponija primala je otpad iz više gradova i opština, a požar iz 2024. godine otvorio je pitanje kapaciteta, bezbednosti, upravljanja i odgovornosti.

 

Od tada „Duboko” više nije samo komunalno pitanje Užica, već ekološko, zdravstveno, finansijsko i političko pitanje celog regiona.

 

ČAČAK POSEBNO OSETLJIV JER NEMA SVOJU SANITARNU DEPONIJU

 

Za Čačak je ovo posebno važno, jer grad nema sopstvenu sanitarnu deponiju i godinama je bio oslonjen na regionalni sistem „Duboko”.

 

Ako se kapacitet „Dubokog” tokom radova smanji ili ograniči, Čačak mora imati jasno rešenje: gde ide otpad, kojom dinamikom, po kojoj ceni, na osnovu kog ugovora i koliko dugo takvo rešenje može da traje.

 

Bez toga, sanacija u Užicu može postati komunalni problem u Čačku.

 

ŠTA SA OPŠTINAMA KOJE SU ULAGALE U SISTEM

 

Za opštine koje su ulagale u „Duboko” pitanje je još šire: da li sanacija znači unapređenje zajedničkog sistema ili smanjenje mogućnosti korišćenja?

 

Ako se uz zatvaranje starog tela obezbede novi kapaciteti, opštine dugoročno dobijaju bezbedniji i uređeniji sistem. Ako se zatvori iskorišćeno telo, a ne obezbedi alternativa, opštine ostaju sa troškovima, obavezama i pritiskom građana, ali bez jasnog mesta za odlaganje otpada.

 

To bi posebno pogodilo manje opštine koje nemaju ni finansijsku snagu ni prostorne mogućnosti da same grade sanitarne deponije.

 

SANACIJA JE NEOPHODNA, ALI ODGOVORI MORAJU BITI JASNI

 

Najodgovorniji pristup je da se zatvori i sanira ono što je iskorišćeno i opasno, ali istovremeno obezbede novi kapaciteti, jasni ugovori za opštine korisnice, kontrola troškova i plan koji građanima garantuje da neće plaćati haos nastao zbog višegodišnjeg odlaganja problema.

 

Najkraće rečeno: „Duboko” se ne zatvara nužno u potpunosti za sve, ali se njegov iskorišćeni i problematični deo uvodi u sanaciju i zatvaranje. Za građane to može značiti bolju ekološku zaštitu, ali i moguć pritisak na cenu komunalnih usluga ukoliko se troškovi transporta, sanacije i novih kapaciteta ne pokriju iz jasnih izvora. Za opštine koje su godinama ulagale u sistem sada je najvažnije da dobiju precizan odgovor — gde ide otpad, koliko će to koštati i da li regionalni sistem ostaje funkcionalan.

 

GZS