Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Cveti

Narod je čuo da dolazi Spasitelj i mnogi su izašli da ga dočekaju sa palminim grančicama. Cveti su uvod u poslednju nedelju zemaljskog života sina Božijeg.

Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitinije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Na ovaj dan, Isus Hristos ušao je u Jerusalim. Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao "Osana [slava] sinu Davidovu".

 

Hristos je isceljivao unesrećene, propovedao u hramu, a uveče se sa učenicima vratio u Vitiniju.

 

Narodni običaji

Cveti su jedan od najradosnijih praznika u pravoslavlju.

 

Prema narodnom običajnom kalendaru, dan počinje umivanjem vodom u kojoj su juče, na Vrbicu, potopljeni cvetovi kako bi ukućani bili rumeni i zdravi.

 

Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje.

 

Dobro je danas donositi važne odluke i započinjati poslove.

 

Dozvoljeno jesti ribu

Velikim praznikom Cveti završava se šesta nedelja Velikog posta. Danas je, drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno jesti ribu.

 

Vernici sutra ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina Božijeg.

 

U Srbiji se Cveti obeležavaju i kao istorijski praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. vojvoda Miloš Obrenović digao je kod crkve u Takovu narod u Drugi srpski ustanak.

 

Cveti se uvek slave u poslednju nedelju pred Vaskrs, šeste sedmice Velikog posta.