и зато тренутно папрено коштају. За килограм овог црвеног воћа сада треба да издвојите од 400 до 600 динара, или да сачекате још два месеца па да домаће стигну у продају. Прве јагоде у нашој земљи беру се почетком маја, а како кажу произвођачи укус не може да се мери са овим из иностранства, али ни цена. Дарко Топаловић из села Виљуша код Чачка, иако има сигуран и добро плаћен канцеларисјски посао пре пет година почео је да се бави производњом јагода на 10 ари, а данас се његова плантажа протеже на 70 ари.

Фото: РИНА

"Ове године очекујемо род од неких 15 тона, с обзиром на то да се број плантажа под јагодама смањио и да влада велика потражња очекујемо добру откупну цену, али свакако да неће бити папрена као ове јагоде сад. Требало би да се креће око 150/160 динара, све испод за нас није исплативо, јер су скупи трошкови производње", рекао је Дарко за РИНУ.

Фото: РИНА

Јагодарство може бити добар и уносан посао, али само уколико сте адекватно обучени и улажете у засаде. По једном хектару улагања се крећу и преко 10.000 евра, али како тврде произвођачи, и те како се исплати. Садњу овог воћа неопходно је обавити од почетка августа, па до почетка септембра све након тога ако се посаде, негативно утиче на род.

Фото: РИНА

"Доста љиди креће са производњом јагода иако о томе немају никаква знања. Неопходне су добре саднице, константна примена агротехничких мера и систем за нводњавање. Дешава се да људи након пар година одустају, јер немају велике приносе управо зато што се производњи нису посветили како треба. Јако је важно да се прилагоде и географским условима и посаде сорту која може да успе у њиховом поднебљу", наглашава Дарко.

Већ годинама уназад највећи увозници српских јагода су Руси, где иду највеће количине овог воћа у свежем стању, а мање количине у Немачку и Словенију. Русија годишње увози око 50.000 тона јагода, што чини око једне петине годишње потрошнње јагода. Махом су то јагоде из Молдавије, али и Србија је један од значајнијих снабдевача са скоро 10.000 тона на годишњем нивоу. Томе је свакако допринело потписивање Споразума о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније који је на снагу ступио прошле године. На тај начин за Србију је отворено тржиште од 180 милиона људи за готово 99 посто робе са домаћим пореклом.