усуди да заноћи у воденици поточари у нрклом мраку, само уз хук воденичког камена. Међутим, Гвозден Миковић са Мокре Горе звани Скуле по деди, ипак није један од тих јер он са сликом српског вампира врло често заноћи у својој вoденици која меље већ дуже од два века.

„Сви смо читали те приче, о томе шта се све дешавало у тадашњим воденицама. Преносиле су се са колена на колено и уливале страх, али је велико питање колико је у тим причама додато, а колико одузето. Ја лично сматрам, да је Сава Савановић српски заштитник, као што је Дракула румунски, наш је Сава, то је симбол воденице. Он живи у воденици, њему је ту место и никог не дира. Виле са њим живе, никоме не сметају, то је засебан свет”, појашњава воденичар Скуле.

Фото: РИНА

Било је тешко одржати воденицу у животу. Али, ова Скулова уз велики труд његових потомака се одржала. Гвозден деценијама улаже труд како би опстала и каже да се није уморио. Нема ова поточара никакав материјални значај, али у себи крије велику симболику, дух традиције и породичне вредности.

„Точак и ја смо као једно, тешко би он могао да се окреће да нисам ја навратио воду и направио погон. Нити би он без мене млео, нити бих ја без њега јео. Некад седнем ту и замислим се, као да чујем те старе људе који пуше лулу и крџу, пију и говоре o животу”, рекао је Гвозедн.

Фото: РИНА

Воденице су некада храниле на стотине гладних уста, али уједно биле и место састанка мештана околних села и својврсни информациони биро. Скуле је сачувао стари добри обичај и услуге мељаве не наплаћује, већ свако плати онолико колико може и колико мисли да треба.

„Радим лагано, не уморим се. Овде на Мокрој Гори, окружен природом и домаћим животињама је милина живети. Не буде ме аларми, не утркујем се са врменом. Устанем ујутро са женом, попијемо кафу, пустим овце, коња и магаре и све што овде радим, радим лагано, без имало напора, ако нешто не иде и не може данас, може сутра”, закључује воденичар.

Иако Скуле не узима ујам, нема ћар, али берићет долази од руке и тврди да су воденице од искона жила куцавица српског народа, а снага воље кладе ваља.

РИНА / ГЗС