је све мање оних који желе да се баве столарским занатом. Међутим, Милољуб Прелић из Нове Вароши још увек не одустаје, а дуге зимске ноћи прекраћује изградом столица, ноћних ормарића, полица а у последње време је своју столарску инспирацију проширио на прављење дечијих играчака, првенствено за своје унучиће.

Фото: РИНА

"Одувек је столарски занат био мој избор, и док сам радио у фирми сваки слободан тренутак сам користио да нешто одрадим у радионици. Од када сам остао без посла, озбиљније сам се посветио свом занату, а ове зиме дошао сам на идеју да поред столица и комода направим пар коња са запрегом за своје унуке. До сада сам направио три пара коња и по мојој процени сваки следећи изгледа лепше. За њихову израду било је потребно доста стрпљења, посебног алата и времена, али је заиста вредело", каже за РИНУ овај столар док сређује радионицу за нове креативне ствари.

Милољуб је по професији металостругар, радни век је провео у једној нововарошкој фирми, а након њеног распада радио је бројне послове од којих се може “откинути динар”. Међутим, његово најдраже радно место јесте управо столарска радионица.

"Најрадоснији сам кад неку играчку од дрвета, која је изашла, из моје радионице поклоним малој деци и тако их обрадујем.Ја сам увек за интезиван рад, јер рад чини човека кориснинијм и јачим", каже Милољуб.

Овим занатом се бави из љубави, а у плану му је да своје производе изнесе на тржиште како би хоби преточио у зараду. По његовим речима посао столара је леп, али и не толико тежак, јер када се посао воли никада не преставља напор.

ГЗС/РИНА