i ocenila da kada je pritisak veliki, najslabija karika popušta prva.

"Čini mi se da je to nešto čemu svedočimo sada, sigurna sam da su i dečak i mladić pokazivali neke znake da nisu dobro, da nisu regularno, da to kako oni funkcionišu izlazi iz okvira prihvatljivog i treba biti dovoljno prijemčiv da to vidiš", ocenila je Vujić Bojović za Tanjug.

Rekla je da bi ovakve situacije trebalo da šalju signal da neke stvari moraju da se menjaju u načinu na koji funkcionišemo kao društvo i da je ovo vanredna situacija na koju nismo spremni.

Prema njenim rečima, tragedija koja se desila u OŠ "Vladimir Ribnikar" kao da je otvorila neke potisnute agresivne impulse kod raznih ljudi koji ih sada pokazuju.

"Izgleda kao da ljudski život u Srbiji jako malo vredi, i mi posle relativno mirnog perioda bez većih incidenata, ali sa visokim stepenom nasilnog impulsa koji je potiskivan, doživljavamo jednu katarzu i nisam sigurna kako će se to dalje odvijati", rekla je ona.

Ocenila je da bi društvo trebalo da uvede nenasilne načine komunikacije za rešavanje sporova i situacije u kojima nisu zadovoljni, ali da je društvo u Srbiji daleko od toga.

Rekla je da su dve tragedije koje su se odigrale drugačije, ali da imaju isti efekat.

"Atmosfera u društvu koja je puna nasilja, podeljenosti, intenziteta, negativnosti u ljudima dovodi do ovakvih stvari, ali tako je godinama", rekla je Vujić Bojović i dodala da u svojoj profesionalnoj karijeri nije mogla da predvidi ovakve događaje, ali je bila svesna toga da je tenzija i napetost u ljudima tolika, da je izvesno da će doći do neke kulminacije.

Ukazala je da je vreme da se bazične ljudske vrednosti - poštovanje, tolerancija, prihvatanje drugog i drugačijeg - vrate u javni diskurs, ali da takođe moramo da budemo svesni da smo mi siromašno drušvo koje teško funckioniše, da su mnogi ljudi na ivici egzistencije i da to uzima svoj danak.

Komentarišući mladića Uroša B.(21) koji je nakon svađe sa prijateljima, otišao kući i uzeo oružje kojim je počinio zločin, Vujiić Bojović kaže da nemamo dovoljno efikasnu kontrolu naoružanja i da vidimo efekat toga.

"Kod nas je tradicija da se u kući čuva oružje ’zlu ne trebalo’, ali zlo je došlo. Takva vrsta nedozvoljenog i nekontrolisanog prisustva nečega što može nekome da naškodi, može da dovede do ovakvih stvari i zato se bitno govoriti o pojačanoj kontroli oružja", zaključila je ona.

GZS/Tanjug