Све више засада боровнице у Србији: Америка и ЕУ вапе за нашим воћем

Чачак – У издању Научног воћарског друштва Србије управо се појавила студија „Боровница,

технологија гајења, заштите и прераде” коју потписују др Александар Лепосавић и др Дарко Јевремовић, истраживачи Института за воћарство у Чачку. На 200 страница аутори су дали један од најсвеобухватнијих научних погледа на положај, својства и будућност ове лековите воћке која осваја све више простора у Србији одакле се 80 одсто годишње производње извезе као свежа роба, преноси агенција РИНА.

Новијих година повећава се занимање српских воћара за подизање засада високожбунасте боровнице. Тренутно, она се у нас гаји на 2.500 хектара. Први успешни кораци у том циљу направљени су 2006. године у Ариљу, у саставу пројекта „Увођење плантажног гајења боровнице у општини Ариље”, којег је урадио и водио др Лепосавић,
Боровнице су прве године засађене на 60 ари, следеће на још 70 и данас засад обухвата укупно 3,7 хектара, све у селу Ступчевићима.

Аутор пројекта др Александар Лепосавић и Љубиша Милијановић у засаду у Ступчевићима/ Фото: РИНА, приватна архива

„Захваљујући поштовању свих прописаних технолошких захвата у припреми и заснивању засада, као и његовог каснијег одржавања, засађене биљке у Струпчевићима за кратко време достигле су изузетну кондициону припремљеност. Просечни приноси који се остварују у овом засаду су на висини светских рекорда и у 2019. години износили су више од 28 тона по хектару” - каже др Лепосавић за агенцију РИНА.

Са здравствене тачке посматрано, посебно је значајан висок садржај калијума, магнезијума и оксиданаса у овој воћки, а то дејство плодови задржавају и током сушења и других облика прераде. Лековита својства, која су доказана широм света, располажу и плод и лист боровнице.

Највећи део плодова у свежем и смрзнутом стању прогута тржиште ЕУ и САД, преко ланаца великих трговинских центара, где се остварују цене од 1,5 до чак 8 америчких долара за килограм, зависно од сезоне, паковања и тржишта.
Аутори студије учинили су посебну пажњу узгајивачима, наводећи на крају књиге каква их и колика улагања очекују, и то у евро за сваку од 30 ставки, све за површину од једног хектара.

Тако је за трошкове материјала, од садница, струготине и минералног ђубрива, потребно уложити 15.080 евра. Разне услуге – од анализе земљишта до прскања и међуредне обраде коштају 1.555 евра, док је за радну снагу потребно 2.040. Највећи део улагања одлази за капиталне трошкове: примарну мрежу и пумпну станицу (5.000), систем кап по кап (2.500) и противградну заштиту (18.000). Све у свему, 44.175 евра.

РИНА (ГЗС)