на техничким факултетима. Проблем је продубио долазак великих ИТ компанија које нуде много боље услове од професорске и наставничке плате. На факултетима страхују да би дугорочно могли да остану без асистената и сарадника у настави. Талентовани математичари и информатичари за останак траже веће плате и улагање у научно-теоријске пројекте.

Најуспешнији на факултетима природно-математичких наука често су први избор великих ИТ компанија. Нуде им и до три пута веће плате, па тако све лакше одустају од академске каријере.

"На факултету је тај проблем почео да се осећа претпрошле године када није било довољно кандидата за сарадничка места. Ми смо расписали за десетак места, пријавило се 6,5 кандидата", каже проф. др Зоран Ракић, декан Математичког факултета.

Они који на факултету остају, посвећују му тек пола радног времена. Остатак дана је за додатни ангажман у сектору, а када их нагомилане обавезе приморају да пресеку, индустрија је најчешћи избор.

На путу ка звању професора одржава их љубав према науци и истраживачком раду. Да је јаз у платама у иностранству много мањи, сведочи професорка која је знање стицала у Берлину, Бечу и на Оксфорду.

"Мислим да су у иностранству већа улагања у науку и самим тим веће су могућности. Можда постоји јача веза између науке и индустрије због чега постоје њихови заједнички пројекти финансирани од стране индустрије па су значајно и већа финансијска средства", каже проф. др Драгана Радојичић са Економског факултета.

Још већи проблем је недостатак наставника математике, а све је мање заинтересованих за тај позив.

ГЗС/РТС