„Савину столицу “ крију леске

Нова Варош - Изграђен пут до видиковца на обода Увачке клисуре у Дебељи.

Намерници разочарани јер немају прилику да виде камено удубљење у ком се, по легенди, одмарао светац. - Дао сам земљу, а радови нису изведени према договору – трди Срећко Стојић.

Пре неку годину је на Клику у Дебељи, на десној обали Златарског језера, Резерват „Увац“ подигао видиковац „Савина столица“.Они што су видиковцу позајмили име природне знамениости – каменог удубљења на суседном вису Срђевица, у народу познатог као „Савина столица“ - заборавили су на овај локалитет?!!

„Савину столицу“, удаљену од видиковца ваздушном линијом око 2оо метара, а од пута преко 400 метара - крију леске и грабовина. Недоступна је за посетиоце, јер нема уређеног прилаза и стазом кроз грање стижу само прве комшије. Зато се неки посетиоци са обода Увачке клисуре враћају разочарани...

За Савину столицу, недалеко од кућа Стојића, знали су само у најближим засеоцима, као и чобани, а с колена на колено преносила се предања. Од како се уредбом затрло гајење коза, камењар је обрастао шибљем.

Легенда каже да се српски просветитељ Свети Сава, уморан од пута преко Старог Влаха, од цркве у Пуљцима према долини Моравице, одмарао на вису Срђевица, одакле је пуцао поглед на модрозелене вирове Увца и ливаде поред реке.

За видиковац је изабрана локација повисоко изнад моста на Пуљцима и стене под којом је с друге стране реке била црква што је потопило Златарско језеро. Са овог гребена види се Гујанички залив и део језера испод Пуљака, а засеоци Вилова су као на длану.

Пролетос је, после замерки љубитеља природе, Туристичка организација поставила путоказе до видиковца - на раскрсници путева за Штитково и Дебељу, па на скретању у Аничићима (на петом километру асфалтног пута од Божетића), а стрелице и натписи на таблама упућују намернике да поред кућа Стојића стигну на гребен Клик.

Посетиоцима је пут олакшао и летошњи долазак машина на трасу пута. Међутим, и у другом случају радова – посао није приведен до краја?!! Наша посла...?!

„Преко мога имања прокопано је око 200 метара, а дао сам земшиште и за паркинг и позајмиште тампона. Али, није урађено према договору са Туристичком организацијом. Прескочено је ваљање насутог тампона на путу, а требало је насути још бар четири камиона материјала...?! Нико није контролисао радове”, огорчен је Срећко Стојић, пољопривредник, први комшија и често водич посетиоцима.

Пећине и испосница

Пре коју деценију се, према казивању чобана, кришом трагало за улазима у две пећине испод „Савине столице“. У Увачким стенама, према Павловића броду, више је пећина, а у остацима испоснице у Суводолу крст, натписи и посуда за воду у камену - сведоче о старој насеобини монаха.

Било је неколико најава да ће се акцијом Резервата, ТОЗ и ловаца крчити шибље на старом путу у народу познатом као „црквањски пут“ (повезивао култна места - цркву у Пуљцима, манастир Дубницу у Божетићима и цркву у Буковику), а затим и говорило о уређењу пешачке и бициклистичке стазе од Пуљака, преко Росуља и Суводола до реке Вршевине.

Просецање стазе

„Недостају нам радници и затражићу помоћ радника ангажованих путем јавних радова у ТОЗ да јесенас просечемо и уредимо стазу до „Савине столице“. Надам се да неће бити спора са мештанима. Уложићемо напоре да спелеолози дођу у неистражене пећине у кањону Увца”, каже Миљка Дучић, директор Резервата „Увац“.

 

ГЗС/ЗлатарИнфо