Кућу Милоша Обреновића чувају Маринковићи: Горња Црнућа, неформална престоница устаничке Србије од 1815-1818. године

Горњи Милановац - На имању породице Маринковић , кнез Милош Обреновић са својом породицом и мајком Вишњом живео је у конаку у Црнући,

дому кога су градили неимари из Источне Босне , из области Осата са подрумом од клесаног камена. Управо у овом дому чекали су га и они који ће се златним словима уписати у српску историју.

Овде је одржана прва устаничка Скупштина на којој је усвојен  први буџет Србије, Фото: ГЗС

„ Након два месеца проведених у београдској тврђави у својству таоца од стране Сулејман Паше Скопљака, Милош се вратио у Горњу Црнућу , где су га , под изговором да помажу Љубици око пољских радова чекали Сима Паштрмац, Тома Вучић Перишић, Милош Дринчић и Арсеније Лома са предлогом да се прихвати вођства новог устанка и да би тај нови устанак требало да се подигне у Такову, на Цвети, 1815 године, каже та ГЗС Александар Марушић, дипломирани историчар и директор Музеја рудничко таковског краја.

Aлександар Марушић, директор Музеја рудничко - таковског краја, Фото: ГЗС

Милош Обреновић се вратио у Горњу Црнућу и у једном од вајата обукао је црвено војводско одело и узео барјак који је стајао иза букве предавши га Сими Милосављевићу Паштрмцу Амиџи, барјактару Другог српског устанка .

Чувена Милошева реченица " Ево мене, а ето вама рата с Турцима, изговорена је у Горњој Црнући, Фото: ГЗС

„ Милош је управо у Горњој Црнући и изговорио чувене речи: Ево мене, а ето вама рата са Турцима, тако да се Црнућа сматра местом где су обављани последњи договори пред сам чин избијања устанка и доказ да је чувена реченица изговорена у Црнући, а не како многи сматрају у Такову, каже Марушић.

У конаку у Горњој Црнући, Обреновићи су живели до 1818. године, а према сведочанству слуга Милоша и Љубице Обреновић, спавало се на поду и прво се будио Милош,а тек онда Љубица која је будила слуге да наложе ватру и греју воду и тако је почињало свако јутро. Како је Милош често боравио ван Горње Црнуће, газдарица у кући била је Љубица , упамћена као правдољубива, штедљива и уважена жена старог кова , а како је много народа из Београдског пашалука долазило, сви су се трудили да буди при руци Љубици, међу којима је и Петрија , љубавница кнеза Милоша. Након свађе две жене које су се бориле за Милошеву љубав, у марту 1819. године Љубица је из кубуре кнеза Милоша, испалила два метка и пресудила Петрији, додаје Александар Марушић.

Милошев конак у Горњој Црнући данас можете обићи и виртуелно, Фото: ГЗС

Љубица је преузела бригу о Велики, ванбрачној кћери Петрије и Милоша,а затим се и Љубица породила и добила потоњег кнеза Милана Обреновића који је кратко поживео, пар година касније преминула је и Велика.

Фото: ГЗС

Једна од првих устаничких скупштина која је донела први буџет устаничке Србије 1815. године одржана је у Горњој Црнући ,а једна од четири благајне била је управо у Црнући. Ту је била и апсана, а у овом горњомилановачком селу упознали су се Вук Стефановић Караџић и Милош Обреновић, додаје Марушић.

Одласком у Крагујевац, Црнућа постаје једна од пољских имања Обреновића, да би по породичној традицији фамилије Маринковић, у периоду када су Михајло и Милош били у Бечу, Милош Жероњи поново вратио у посед имање потписавши му тапију.

Данас , у конаку у Горњој Црнући посетици се кроз сталну поставку могу упознати са животом сеоског домаћинства с почетка 19. века,а захваљујући Министрарству културе и локалној самоуправи, 2014. Године пронашена су средства да се конак обнови и у пуном сјају дочека све већи број туриста ,а они који нису у могућности да лично посете конак Кнеза Милоша у Горњој Црнући могу то учинити виртуелно захваљујући апликацији рудничко таковски крај и пропутовати кроз виртуелну туру и упознати се са наслеђем Горње Црнуће и Милоша Обреновића.

 

 

 

 

ГЗС