чија сезона увелико траје а цена црних плодова ове године такође је достигла свој историјски максимум. Креће се око 200 динара по килограму, а велику потражању овог воћа условила је несташица на светском тржишту. То је велики корак напред ако се зна да се откупна цена претходних година кретала у просеку око 50 динара.

"И купина је доживела својих пет минута, како дани буду одмицали очекујемо да ће по килограму коштати и око 300 динара. Мексико као највећи произвођач је подбацио стога велика потражња влада за нашим воћем. Биће ово једна од најбољих година, а велика шанса јесу и нова тржишта која су нам отворена попут Скандинавских земаља", изјавио је за РИНУ Добривоје Радовићвоћар из Ивањице.

Међутим, и купина дели исту судбину као и малине, јер су приноси ове године доста мањи него претходних. Некада је у Србији под купином било око 6.700 хектара, а услед неисплативе економске рачунице у ранијих година многи су посекли своје засаде, па је сада под овим воћем свега око 1300 хектара. Многи ће се сада можда и покајати што су то урадили, не сачекавши боље дане за црно злато.

Потражња за купином никад већа, фото: РИНА

"Оно што је остало једва је родило. Купина не трпи високе температуре као малина, неопходно јој је много више воде. Ја је узгајам на 40 ари, на 10 сам применио све агротехничке мере на време и обезбедио довољну количину воде и приноси су око тоне по ару, што је одлично. Плодови су феноменални.  На осталој порвшини родило је јако лоше. Ако се узме у обзир целокупно стање, може се рећи да је око 60 одсто купине у Србији сагорело", рекао је Радовић.

Он истиче да је потражња за купином већа чак и од оне за малином. Воћари је више не беру у пластичне посудице, већ у гајбице од око три килограма и могу да бирају како и коме ће да је продају. Некада су они били ти који су обилазили врата откупаца како би понудили воће, а сада су се ствари поприлично промениле па купци траже њих, скоро и не питајући за цену.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић апеловао је на воћаре да ову добру годину и приходе искористе како би уложили у производњу. 

Фото: РИНА

"Година је добра, али је питање шта ће бити већ следеће. Зато је јако важно да се улаже у противградне мреже, систем заштите, али и да се занове засади јер ће тако имати много већи род. У селу Прилике сусрео сам се са домаћином који је гајио око 30 ари старих и одмах поред 30 ари нових засада и приход је на овим другим био чак три пута већи. Мора да се улаже у технологију, како би род био загарантован. За јагодичастим воћем из Србије тренутно влада велика потражња, а нема га и зато је јако важно да искористимо ову шансу. Министарство ће кроз субвенције такође помоћи онима који желе да улажу у своје малињаке", изјавио је Недимовић.

ГЗС/ РИНА