јер оно због чега су годинама протествовали, коначно се и остварило.

Хладњачари за малину плаћају од 210 до 270 динара по килограму, у зависности од сорте и квалитета, а произвођачи микера боље су прошли од оних чији су засади под виламетом.

Аконтна цена малине, сортa виламет је од 215 до 240 динара, фертоди се плаћа од 220 до 235, микер од 225 до 250, а органска малина од 250- 270 динара.

Ове цене, ариљски малинари попут Влада Станковића из села Миросаљци наслућивали су у фебруару, када су за ГЗС изјавили да очекују цену од 1,80 евра.

Владе Станковић из околине Ариља производи малине и купине, Фото: ГЗС

„Све што сам рекао то се и остварило. Цена малине од 220 динара ове године изненадила је неке малинаре, али ја сам то очекивао. За виламет се плаћа 220 динара, за микер од 235 до 240. Приноси су оквирно око 150 килограма по ару”, каже Станковић за ГЗС.

Ова сезона била је напорна и неизвесна, када су у питању сезонски радници. Само у Станковићевим малињацима, ангажовано је 75 радника који су на 7,3 хектара брали црвено злато.

„Половина сезонских радника јутрос је отишла кући. Радили су за дневницу од 2.500 динара и имали су рачуницу, и они и ми. Берба малине за ову годину је завршена”, додаје Станковић.

Квалитетан садни материјал малинари ће моћи да купе у Институту за воћарство у Чачку, Фото: ГЗС

Несташица на светском, али и домаћем тржишту условила је високу цену малине, а са друге стране, приноси су преполовљени, слажу се и откупљивачи и произвођачи. Временске неприлике, не улагања у малињаке као и неквалитетан садни условили су мањи род малине којој је, у зависности од подручја и квалитет шаренолик .

Сложни су малинари и хладњачари да је род преполовљен,а исто мишљење деле и са струком када је у питању садни материјал. Површине под малином јесу велике, али приноси нису задовољавајући, не само услед временских неприлика већ и неквалитетног садног материјала. Стога ће држава, преко ресорног министарства , на подручју западне Србије кренути у обнову родних засада који ће малинари преко удружења и пољопривредних стручних служби моћи да набаве,а имаће и могућност да искористе субвенције које се односе управо на малинаре у западној Србији.

Само квалитетан садни материјал може обезбедити високе приносе, Фото: ГЗС

Док се берба малине у брдско планинским крајевима завршава за петнаестак дана, берба купине је почела, а оно што је евидентно јесте да је сорта лох нес постигла већу цену која се креће у распону од 60 до 100 динара за килограм, а много већу у посудицама од 250 грама, за инострано тржиште.

Многи неће имати рачуницу да беру купине, Фото: ГЗС

Док су малинари имали економску рачуницу за бербу црвеног злата, сасвим другачија ситуација је у купињацима. Станковић ове године ће за килограм купина моћи да добије од 40 до 45 динара, па како каже, не исплати му се ни да започиње бербу.

„ Ако сам раднике плаћао 2.500 динара у берби малине, толико би требало и за купину. Половина од 75 радника је отишла кући, а са онима који су остали, покушаћу да направим компромис, пола њима, пола мени, једино тако купина неће пропасти“, каже Станковић за ГЗС и очекује да ће са 80 ари убрати око 25 тона купине.

Купину последњих пет година прати ниска цена и многи верују да је чека иста судбина као и малину. Док једни одустану од производње овог воћа они најистрајнији дочекаће боље дане, као ове сезоне малинари.

ГЗС