Најчистија српска река у свом току код Ариља крије право термално богатство 


U Srbiji i dalje veoma izražen toplotni talas, crveni meteo-alarm u celoj zemlji              Bajina Bašta domaćin 61. MOSI              U Novoj Varoši održan sastanak polimskih opština i rukovodstva Republičkog geodetskog zavoda             

 
Најчистија српска река у свом току код Ариља крије право термално богатство
Trenutno na sajtu: 287       |       Podeli:
17.10.2022 | 0 коментар(а)



Ариље – Река Велики Рзав надалеко је позната као најчистија у Србији, али мање је оних који знају да се управо на њеном току
Најчистија српска река у свом току код Ариља крије право термално богатство, Фото: РИНА

кроз ариљска села на око 600 метара надморске висине, појављују и многи термални извори минирелане воде. Они су се још од давнина у пракси и међу људима показали као изузтено благотворни за људско здравље, стога се место где је смештен базен са лековитом водом назива још и Височка бања.

„Бања постоји сигурно око осам векова, а ова вода као лек корсити се дуже од 100 година. Међутим, први базени настали су 1948. године, када је један Ивањичанин на санкама довео своју жену на обале Рзава, коју су претукли Немци и није могла да хода. Након петнаест дана коришћења ове воде и купања у њој, она је како су тада причали, пешке се вратила у своје село. У знак захвалности тај Ивањичанин, како је био имућнији, у Височком кањону први је подигао бањске базене“, рекао је за РИНУ мештанин Драгослав Ковачевић.

До овог лековитог места, скривеног међу стенама, може се доћи једино пешке уском стазицом која води кроз живописне крајолике Великог Рзава. Захвљајући управо вредним Ариљцима ова бања није препуштена забораву и пропадању, па се врло често организују радне акције, како би базени били заштићени од плављења.

Најчистија српска река у свом току код Ариља крије право термално богатство, Фото: РИНА

„Вода има константну темперауту од 24 степена, па се у њој људи и зими купају. Од давнина је позната да лечи реуму, срчане проблеме, нервна, кожна и очна обољења. Многи су овде дошли болесни, а отишли здрави и тај добар глас се јако брзо прочује код народа. Иако није толико позната у Србији, преко лета овде је пуно посетилаца, долазе људио из Ариља, Пожеге, Ивањице, али има пуно и Београђана“, причају мештани.

Иако поседује изузетан туристички потенцијал, Височка бања још увек је недовољно искоришћена. Располаже са око 30 лежајева у приватном смештају,тако да бројни гости се овде не задржавају, већ само овуда пролазе. Ипак, ово лето било је другачије, јер су многи управо у овом делу ариљског раја потражили спас од корона вируса.

Најчистија српска река у свом току код Ариља крије право термално богатство, Фото: РИНА

„Ресторан у близини Височке бање држим већ десет година и никад није било посла као овог августа. Велики број људи посетио је село Висока, као и бању. Већина њих пробала је и најукуснију рибу, која се може јести само овде. Сви знамо да је Велики Рзав најчистија река у Србији, самим тим и риба из ње има посебан укус. У викендицама које се налазе у близини ресторана, по први пут се тражило место више. Било би добро да се овакав тренд посете Височкој бањи настави и следећег лета, кад прође корона“, каже кроз осмех Милан Милојевић Јаро, мештанин села Висока.

Извори термалне воде у Височкој бањи истичу из подземног језера и под сопстевним притиском проналазе отворе у стенама где је најмањи отпор, а то је најнижа тачка у кањону Рзава. Истичући из језера меша се са речном водом и хлади се.

Најчистија српска река у свом току код Ариља крије право термално богатство, Фото: РИНА

Овакав тип кањонских извора је прави термални раритет и једини је ове врсте у Србији и бившој Југславији. Посебно су ретке висеће терме, извори у стенама, изнад корита реке.

ГЗС/РИНА




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


ARILJE RZAV BANJA VISOCKA BANJA LECILISTE REUMA

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 164.960.641 посета
Тренутно на сајту: 287 посетилац(a)