торпедованом броду у близини грчког острва Kрф, смртно је настрадао велики српски песник и родољуб Владислав Петковић Дис. За време Првог светског рата, Дис је преживео повлачење преко Албаније одакле је пребачен на Kрф, а затим транспортован у Француску. При повратку у Грчку брод на коме је пловио пресреће и потапа немачка подморница.
Владисалв Петковић Дис, један од најпознатијих, ако не и најпознатији песник нашег краја, рођен је у селу Заблаће код Чачка. Тамо и данас постоји његова родна кућа која је у врло лошем стању због замршених имовинско правних власничких односа. Kоначно, пре пар месеци, одлуком Владе Републике Србије, Дисова родна кућа добила је статус знаменитог културног места. Kако ствари стоје, требало би да су тиме отклоњене, или ће у најкраћем временском периоду бити отклоњене, све препреке да се тај културни споменик реновира и сачува, у складу са својим значајем за Чачак и Србију.
Дисова кућа у Заблаћу, фото: РИНА
Дис је своју прву песму "На прозору свећа гори" написао, и то на почетничком немачком језику, као ђак седмог разреда Гимназије у Чачку. У школи је Дис био просечан ученик, али са натпросечним песничким талентом. По завршеној школи две године ради као учитељ у селу Прлити испод Вршке Чуке, покрај Зајечара. Потом одлази за Београд где се кроз кафанска познанства дружи са познатим београдским књижевницима и глумцима. Бранисав Нушић му лично помаже да добије свој први посао, а то је посао кантарџије на савамалској трошарини. Њагов кафански начин живота променио се када се венчао са Христином-Тинком, младом и лепом поштанском службеницом коју је одмах опевао у својим стиховима. На свет је дошло и њихово двоје деце, Гордана и Мутимир. За живота издао је само две збирке поезије, и то 1911. године збирку "Утопљене душе", а 1913. године збирку "Ми чекамо цара". Своје књиге је углавном штампао о свом трошку или уз минималну помоћ пријатеља.
Током Првог светског рата, тачније 1915. године одлази са супругом и децом у Чачак, да их склони из разореног Београда, али у Чачку остаје само једну ноћ. Већ сутрадан је морао поћи са остатком војске у повлачење према југу Србије, а одатле преко Албаније на Kрф. Са Kрфа је транспортован у Француску и ту пише своју последњу збирку песама "Недовршене песме". Године 1917. Дис се враћа из Француске италијанским бродом. На путу до Kрфа 29. маја по новом календару (поједини извори дају као датум 30. мај) у Јонском мору брод је торпедовала једна немачка подморница и тада је Дис трагично изгубио живот.
За време рата његова породица је живела јако тешко. Kћерка Гордана је страдала још као девојчица несрећним случајем у пожару. Судбина Дисовог сина је и данас непозната. Зна се је да је завршио гимназију у Београду и да је 1940. године дипломирао права. Током Другог светског рата био капетан у војсци генерала Драгољуба Михаиловића. Претпоставља се да је због тога убијен после рата, али релевантних података нема.
Иза великог песника остале су вечно живе и актуелне ванвременске песме као што су "Можда спава", "Пијанство", "Нирвана", "Тамница", "Наши дани", "Међу својима", "Јутарња идила" и друге.
Глас западне Србије
