Глас Западне Србије
Адреса: Жупана Страцимира 9/1, 32 000 Чачак
Телефони:060 5000 150, 032 347 001 redakcija@glaszapadnesrbije.rs
Производња садница воћа - породични бизнис пет деценија
Trenutno na sajtu: 551 |
Podeli:
14.10.2015 | 0 коментар(а)
Крушевац, Коњух - Произвођач садница воћа, Петар Петровић из крушевачког села Коњух се већ пет деценија бави овим послом
у којем му помажу
унук Никола, унука Анела, супруга Марија
и снаха Наташа. У свом расаднику “Лешник”
годишње произведе око 40 000 садног
материјала који пласира на домаће и
страна тржишта.
“Производимо
више врста садница леске, јабука,
крушака, дуња, мушмула, шљива, кајсија,
а такође и калемљени орах. Због родоплода,
сваке друге или треће године морамо да
мењамо парцеле, а ту се јављају тешкоће
због намештања мрежа”, рекао је он за
Глас западне Србије. Петровић је
прецизирао да садни материјал производи
на седам хектара земље, али, понавља, да
би испратио родоплод на њивама повремено
сеје кукуруз, јечам, овас или сточни
грашак, чиме се избегавају болести
садница. Он објашњава да производња
појединих садница, попут ораха и леске
траје три године па изискује много
улагања, а пре свега квалитетно земљиште.
“Оно мора бити
са пуно микроелемената, да поседује
одређен проценат хумуса и испитивање
ПХ вредности. Припрема, која подразумева
орање и дрљање је веома обиман посао.
На око четири хектара су та матична
стаба, подлоге и садни материјал који
је спреман за ову годину, да иде у
дистрибуцију. До сад и није владала
велика заинтересованост за језграста
воћа, међутим, од када се појавила
компанија “Фереро” ситуација се
променила када је леска у питању”,
истиче Петровић додајући да је велика
потражња за садницама овог воћа. Према
његовој оцени, језграста воћа су
непознаница за наш народ и велика је
грешка не спроводити ђубрење.
“Трудимо се да
обновимо сортимент леске како бисмо
дошли до квалитетних садница које ће
дати веће приносе и задовољити сва
тржишта”, закључио је он додајући да
су најзаступљеније сорте “тонда ђентила
дела ланге”, “тонда ђентила романа”,
“римски лешник” и друге.
Петровићев унук
Никола каже за ГЗС да намерава да упише
Агрономски факултет како би помогао
породици у овом бизнису.
Никола Петровић, фото ГЗС
Иначе, од укупне
производње садница рачунајући и леску,
која је најзаступљенија, из овог расадника
се на страна тржишта пласира 10 одсто
укупне производње, а 90% углавном познатим
купцима у нашој земљи.
У свету, највећи
произвођачи леске су Турска (800.791 т),
Италија (111.841 т), Азербејџан (29.194 т), САД
(29.030 т), Шпанија (24.330 т) и друге. Турска
снабдева светско тржиште плодовима
леске са око 75,8%. Вредност ољуштеног
лешника (језгре) на светском тржишту
износи 7,8 еура по кг.
У Србији, не
постоје статистички подаци о површинама,
броју стабала, приносима и производњи
леске. Процењује се да домаћа производња
износи од 800 до 1000 т. Таква производња
не подмирује ни 5 до 10% од годишњих потреба
кондиторске индустрије наше земље. У
великој мери, у Србији, преовлађује увоз
(90-95%) над извозом, односно производња
је 3-4 пута мања од увоза.
Умерено
континентална клима наше земље пружа
могућност за успешно гајење леске. Њено
лако размножавање вегетативним путем
треба да допринесе подизању нових
савремених плантажних засада, на знатно
већим површинама.
Сви заитересовани Петра Петровића могу контактирати путем телефона 063/7677562 и информисати се на интернет адреси http://www.lesnik.co.rs/
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.
Коментари посетилаца
(0)
Вест нема коментара. Будите први који ће коментарисати ову вест!