Квалитет пре квантитeта: Краљева винарија производи 20 хиљада боца најфинијих вина у Србији

Топола – Све лепоте једне земље туристи могу остетити кроз храну и вино. Србија дефинитивно има адуте кад је у питању вински туризам,

а Топола главни је предводник у овој области која може много понудити страним енофилима. Српска Тоскана може се похвалити вишевековном винском културом, јер је  још у доба вожда Карађорђа, на оближњим пропланцима рађало грожђе, а 1931. године направљена прва Краљева винарија у којој су чувана вина од најквалитетнијих сорти.

“Комплекс краљевих винограда обухватао је некад 40 хектара, након Другог светског рата земљиште је одузето, али почетком две хиљадитих део је враћен и започето је са реконструкцијом. Данас се краљеви виногради протежу на 13 хектара, на којима су засађене сорте сувињон блан, пинот бланк, шардоне, кабернет сувињон и мускат хамбург. У плану је да се у живот врати и сорта прокупац од које ће се правити вино ружица, које може постати својеврсан српски бренд, као што је шампањац за Француску”, рекао је управник задужбине Краљ Петар I, Драган Рељић за РИНУ.

Драган Рељић, управник задужбине Краљ Петар I, фото: РИНА

Прва комерцијална берба била је 2007. године, а сада Краљева винарија годишње производи око 20 хиљада боца најфинијих белих и црних вина, које енолози широм света оцењују највисочијим оценама.

“Друге винарије производе много више, али нама је битнији квалитет од квантитета. Наш циљ јесте да сачувамо оно по чему је краљева винарија препознатљива, а то су вина изузетног укуса и мириса која се праве од најквалитетнијих сорти”, каже Рељић.

Најстарије буре у винарији, фото: РИНА

Вина из Краљеве винарије обишла су цео свет, најчешћи купци јесу туристи који посете Задужбину “Краљ Петар I”, па су тако стизала и до најудаљенијих земља. Пре три године на Међународном сајму у Београду у конкуренцији од преко стотину вина, интернационални стручни жири за шампионско у категорији белих прогласио је “Шардоне” које је направљено управо у Тополи од грожђа које је родило у виноградима Карађорђевића.

ГЗС/ РИНА

Стара преса која и данас ради, фото: РИНА