тринаестогодишња Милица Вучковић провешће га у трошној кући, бринући о болесном оцу и изнемоглој мајци. Њихова кућа у селу Бумабрево брдо удаљена је четири километра од главног пута, а до прага породице Вучковић кад падну прве кише не може се ни трактором.

"Прокишњава на неколико места, али крпимо и стављамо шерпе свуда по кући. Кад је лето онда је све другачије, али кад дођу хладни дани са кишом и снегом много нас је страх да се кућа не уруши. Али, све то подносимо некако, јер тата је болестан и онда је његово здравље најпрече немам времена ни да помислим на немаштину", каже ова храбра девојчица за РИНУ.

На њеним нејаким плећима је много брига, али ипак одличан је ђак и врло успешно похађа и музичку школу.

Милица Вучковић, фото: РИНА

"Она све сама учи, нема од нас двоје нико ништа да јој помогне. Бистра је, паметна и добра девојчица и то је наш највећи поклон и награда на овај велики празник Детињци. Постоји тај обичај да деца данас нешто дарују родитељима, наша Милица нама чини сваки дан", рекла је мајка Станица са сузама у очима.

Отац Новица тешко је болестан и имао је неколико операција. Након тога више није потпуно способан за рад, али ипак се бори колико може. Његову напаћену душу поред старог шпорета на дрва, греје и Миличина музика док свира виолину, а у овој кући свега недостаје, осим љубави и топлине.

Трошна кућа прокишњава на три места, фото: РИНА

"Задњих неколико месеци живимо само са 3.000. Много је тешко, али боримо се како морамо. Само да смо сви здрави, па ће свега бити", каже Станица.

Иако живи у тешким условима Милица се ниједном није пожалила, а сва та немаштина и брига која је њеним вршњацима потпуно непозната, за њу је свакодневица. Ипак, ова девојчица не одустаје, вредно и марљиво учи, јер зна да ће се њена упорност и жеља да родитиљима пружи боље услове за живот једног дана и остварити.

ГЗС/ РИНА

Прилог емитован у Дневнику ТВ ПРВА