површини од 40.000 хектара, а побољашава се квалитет и квантитет производње. Поред стандардног воћа, попут малине и купине, у претходних неколико година дошло до експанзије засада боровнице, под којом је сада 3.000 хектара. Све је више младих пољоприврдника који се одлучују да уложе у узгој овог воћа, јер је откупна цена висока, а род добар и квалитетан.
„Под боровницом имамо четири хектара и након пет година од кад смо посадили прве стабљике може се рећи да је посао успешно разрађен, може да се заради а у радовима у воћњаку учествује читава породица. Приноси су негде око 3,5 килограма по биљци. Оно што је најважније никад немамо проблем са потражњом и све што уберемо, то се и прода“, рекао је Младен Шљивић за РИНУ и додаје да откупне цене овог воћа варирају, али су увек задовољавајуће.
„Стартна цена кренула је са неких шест евра, да би већ после завршила са 3,5 евра по килограму. У обзир се најпре узима просек цена који је око 5 евра по килограму. Зараде нису милионске, али једна вишечлана породица сасвим солидно може да живи ако се бави овим послом“, каже овај чачански воћар.
Засади под боровницама удвостручени, фото: РИНА
Ветар у леђа произвођачима јагодастог воћа јесте и отварање нових тржишта и повећан извоз јагодастих сорти. Током 2020. извезено је јагодастог воћа за 338 милиона евра, што је 19,4% више у односу на вредност извоза у 2019. години, а само малине у вредности од 260 милиона и она чини 40 одсто укупног извоза воћа из Србије.
„Нa свeтскoм тржишту рaстe пoтрaжњa зa jaгoдaстим вoћeм и Србиja мoрa дa рaди нa пoвeћaњу кoнкурeнтнoсти, нa брeндирaњу, увoђeњу сaврeмeних тeхнoлoгиja гajeњa вoћa и увoђeњу мeхaнизовaнe бeрбe тaмo гдe je тo пoтрeбнo. Moрaмo дa нaступaмo пoд брeндoм Србиja, дa нудимo прoизвoдe сa зaштићeним гeoгрaфским пoрeклoм, пoпут Aриљскe мaлинe. Држaвa ћe свojим пoдстицajимa пoмaгaти прoизвoђaчимa дa пoдижу зaсaдe сeртификoвaним сaдним мaтeриjaлoм, aли и jaчaњe и прoширeњe склaдишних кaпaцитeтa“, рекао je државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Велимир Станојевић.
Да би оформили воћњаке под боровницима пољоприврдницима помаже и држава. За подстицаје подизања засада ове воћне врсте, Министарство је прошле године дало 200 милиона динара, што је било довољно за 150 хектара нових засада боровнице. Произвођачи за те потребе могу користити средства из националног буџета, из програма ИПАРД кроз мере 1 и 3, а од ове године и кроз програм за конкурентну пољопровреду Светске банке.
ГЗС/ РИНА
