Srbija bi mogla da postane regionalni lider u reciklaži tekstilnog otpada 


Prvi dan leta, temperature u zemlji i do 40 stepeni              Održana prva sednica Skupštine opštine Čajetina - usvojen završni račun budžeta za prethodnu godinu              Povećana cena hleba zbog rasta cena sirovina             

 
Srbija bi mogla da postane regionalni lider u reciklaži tekstilnog otpada
Trenutno na sajtu: 248       |       Podeli:
29.04.2024 | 0 коментар(а)



Od sledeće godine, Italijani, Nemci, Šveđani i ostali stanovnici EU će tekstil morati da odlažu u odvojene kontejnere.
Foto: GZS ilustracija




To je prvi korak ka organizovanom rešenju problema tekstilnog otpada kojeg Evropljani generišu u ogromnim količinama - 12.6 miliona tona svake godine.
U Srbiji, s druge strane, primarna selekcija otpada je zaživela tek u pojedinim opštinama, ali ni tamo nema govora o odvojenom sakupljanju tekstila. Prema procenama PKS, u Srbiji se potencijalno svake godine akumulira oko 90.000 tona tekstilnog otpada. Najveći deo sada odlazi na deponije ili se spaljuje.

Mada se reciklaža obavlja tek sporadično, Srbija bi mogla da postane regionalni lider u reciklaži tekstilnog otpada, tvrdi PKS. Ipak, stručnjaci za eKapiju objašnjavaju da je proces reciklaže tekstila veoma kompleksan, a investitori u njemu i dalje ne vide priliku za profit.

Čak i u EU, reciklažom odeće uglavnom nastaju industrijske krpe, termoizolaciona vuna i filc za nameštaj, dok se samo 1% pretvara u nove odevne predmete. Tamo gde jedni vide probleme, drugi traže šansu - konsultantska kuća McKinsey izračunala je da bi za recikliranje "vlakno u vlakno" bilo potrebno ulaganje 6-7 mlrd EUR, a godišnji profit bi bio 1,5-2,2 mlrd EUR.

Entuzijasta ima i kod nas. Ženski centar Užice je još 2010. godine osmislio inovativni centar za prikupljanje i reciklažu tekstila Retex. Projekat rešava dva problema - pruža priliku za zaradu ženama koje su nekonkurentne na tržištu rada i istovremeno se bavi tekstilnim otpadom.

Prof. dr Maja Radetić, sa Katedre za tekstilno inženjerstvo Tehnološko-metalurškog fakulteta, ističe da reciklaža tekstila nije jednostavan proces i zavisi od niza tehnoloških, ekonomskih, političkih i socioloških faktora.

Prema njenim rečima, mehanička reciklaža tekstila je najrasprostranjenija forma reciklaže u svetu kada se dobijaju vlakna čija dužina i mehanička svojstva ograničavaju dalju preradu, pa se uglavnom eksploatišu u proizvodnji netkanih tekstilnih materijala.

Svi se slažu da je najpre potrebno rešavati uzrok problema, a to je brza moda.
PKS podseća da se prema podacima iz 2021. godine generiše 92 miliona tona tekstilnog otpada, a očekuje se da će ta količina do 2030. godine biti 148 miliona tona.

- Glavni uzrok navedenog problema je brza moda kojoj se u nekom momentu mora stati na kraj. Usled praćenja trendova i velikog broja kolekcija, modna industrija svake godine raste. Prema nekim podacima, u poslednjih 15 godina modna industrija je porasla oko 65 puta. To stvara problem u vidu modnih i odevnih predmeta koji nakon završetka sezone ostanu neprodati i nakon što ne nađu put do kupca bivaju uništeni - napominju u PKS.

Primećen je pomak u modnoj industriji, ali su neophodne tektonske promene da bismo mogli da govorimo o održivoj modi.

- Pomak u modnoj industriji je da se napravi ušteda u krojenju, da se prave manje greške, samim tim i manje otpada, da se smanji utrošak vode, koriste ekološke boje. Ali, najznačajnija uloga modne industrije je da promoviše dužu upotrebu, međutim, to je u koliziji sa profitom, pa smo zatrpani jeftinim nekvalitetnim tekstilom koji se, po pretpostavkama, baca u reke, na deponije - kaže Marina Tucović menadžerka projekta.

GZS/eKapija




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


vesti tekstil. srbija

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 163.263.488 посета
Тренутно на сајту: 248 посетилац(a)