председничким и парламентарним одржавају и избори у још два града, од којиј је један престоница, и 12 општина у земљи. Међутим, аналитичари оцењују да су рат у Украјини и трка за председника практично "појели" кампању за изборе.

Тренутна предизборна трка можда је, поред оне у години короне, и најкраћа у тродеценијској историји вишестраначја у Србији, и то пре свега због ванредних спољнополитичких околности у којима се одржавају. Готово колико траје кампања толико бесни и рат у Украјини који је као главну тему наметнуо однос Србије према руској инвазији на истоку Европе.

Иако у политичком систему Србије највећу политичку моћ по Уставу има премијер, што би по логици ствари требало да значи да би 3. априла требало да значи да највећу важност имају парламентарни избори, чини се да су бирачи у Србији традиционално окренути, пре свега, председничким изборима. Можда је разлог томе и директан избора шефа државе.

Да ли због тога што су више воле да гласају за личности него за странке или зато што је већ пуну деценију најјача политичка фигура Александар Вучић, председнички кандидат СНС и СПС-а, тек у Србији од када је 1990. године уведно вишестраначје председнички избори буде посебну позорност.

Шта више, највећи политички преврати у Србији у последње три деценије догађали су се управо на председничким изборима. Најпре, је на изборима за председника СРЈ 2000. године када је Војислав Коштуница победио Слободана Милошевића, а онда 2012. године када је Томислав Николић сменио Бориса Тадића.

Можда је то највећи разлог због чега се парламентарни и београдски, а поготово локални избори у још два града и 11 општина одржавају у сенци председничких избора. Иако су сви ти избори на програму истог дана - 3. априла.

"Заборављени" градови и општине

А где се још одржавају ти локални избори поред Београда у коме ће, по свим проценама, бити најнеизвеснија трка за гласове?

На списку су и Бор, Аранђеловац, Смедеревска Паланка, Лучани, Књажевац, Медвеђа, Бајина Башта, Дољевац, Кула, Кладово, Мајданпек и Сечањ и Севојно. А то мало ко зна.

Уосталом, то је показало и истраживање организације Црта о ставовима грађана о изборном процесу, које су спровели на случајном узорку, анкетирајући 1.075 грађана Србије, без КиМ.

Како кажу, перцепција грађана о кампањи и изборним обећањима различита, али и њихова упућеност о чему гласају и то зависно од нивоа на коме се избори одржавају - председнички, парламентарни или локални у Београд и још неким општинама.

Наиме, истраживање Црте је показало да су грађани најбоље били информисани да се 3. априла одржавају председнички избори, а најмање да ће бити и локалних избора у Београду и другим општинама.

Ниска заинтересованост

У бројкама то изгледа овако - скоро трећина грађана односно 31 одсто није знала да 3. априла треба да буду одржани председнички избори. Скоро половина, 43 одсто није знала да се одржавају парламентарни избори, а 58 одсто није знало да ће бити локалних избора.

Ти подаци за истраживаче јавног мњена и нису велико изненађење.

Програмски директор "Црте" Раша Недељков рекао је за Еуронеwс Србија да је мала излазност на референдуму показала ниску заинтересованост за ту тему о којој се у медијма слабо дебатовало, и да је и сада слична ситуација пред изборе.Оно што наше истраживање показује да са једне стране су грађани највише инфомисани о томе да ћемо имати председничке изборе, али се и кампања води као да имамо практично само председничке изборе. Док, са друге стране, подаци говоре да они који се претежно информишу са телевизија са националном покривеношћу су мање информисани о томе да ћемо имати изборе у односу на оне грађане који траже алтернативне начине информисања - казао је Недељков.

Како је истакао актуелна дешавања у Украјини и те како имају одраза и на изборну кампању у Србији.

Вишеструко и то врло значајно утиче на саму кампању самим тим што је кампања пала у други план. Нарочито у првим данима рата односно агресије Русије на Украјину када су наши медији ту тему највише потенцирали - казао је Недељков.

Он је додао и да су политички актери своје предизборне поруке променили због актуелних дешавања.

С друге стране и политички актери су се прилагодили овој теми, тако што су најјачи играчи у овој предизборној утакмици променили чак и своје предизборне слогане инсистирајући на миру и стабилности као кључној поруци. Очигледно су они пипали пулс грађана који су узнемирени и очигледно виде претњу грађана по себе и своју егзистенцију тиме што се у релативно блиском окружењу одвија прави рат - закључио је програмски директор организације Црта Раша Недељков.

ГЗС/ Блиц