а миграције у град су донекле заустављене.

Школа у Мочиоцима нимало не заостаје за градским урбаним школама, јер се у њој настава одвија по најновијим стандардима. Сваки ученик има свој рачунар, а презентација градива се врши и на интерактивним таблама.

До оваквих услова, стигло се трудом и напором директора школе, Милете Караклајића, који је уз помоћ бројних министарстава, амбасада Пољске и Јапана, успео да створи одличан амбијент за своје ђаке.

“Министарство за капиталне инвестиције је уложило новчана средства, министарство просвете је донирало целокупну опрему, а амбасада Пољске, опрему за кухињу, тако да смо 2010 године имали готову школску зграду, која се не разликује од било које градске школе.

Кад смо завршили адаптацију имали смо само 32 ученика, а сада имамо 57, што је недвосмислен показатељ да смо урадили добар посао и да се мађи мештани одлучују да ипак остану у селу”, истиче Караклајић.

Изградња школе, покренула је и друге инфраструктурне пројекте, који су по речима мештана, допринели процвату села.

“Од како је кроз наше село прошао пут ка Јасенову и Кокином броду, отворени смо практично ка свету. Уређена нам је школа, амбуланта, месна канцеларија, а очекујемо и да ће се ускоро за рад оспособити и Пошта”, наводи Благоје Драшковић, мештанин села Мочиоци.

Ово село, које је од Ивањице удаљено 40 километара и даље је право градилиште. У току је изградња новог моста, урађена је обала утврде, започето зидање нове цркве, а ни нове идеје не недостају, па су Мочиоци иделан пример да се и далеко од града, може итекако пристјно живети.

Глас западне Србије