Срђан је од 15.000 шибица направио макету цркве из Ариља

Ариље - Већина нас када погледа кутију шибица у њој види само скуп дрваца са фосфором које су наше баке и деке користиле за паљење плинске рингле.

Када ову малу картонску кутијицу угледа Срђан Симеуновић из Ариља, пред очима му се отвара свет маште у ком шибице играју главну улогу.
Срђан има 30 година и кувар је у једној ариљској основној школи, а када дође кући претвара се у уметника. Са шибица скида форфор, потапа их у воду, обликује, лепи и стрпљиво чека да се гомила дрвених штапића трансформише у авион, торањ, цркву...
- Прављењем макета од шибица почео сам да се бавим још студентским данима. Тада сам направио авион који није испао савршено, али сам видео да може. Убрзо ми је то постала главна преокупација за слободно време - каже он.

Идеја да од шибица ствара уметност родила се још у детињству док је одрастао поред модел Ајфеловог торња који је од шибица направио његов отац док је био у војсци.
- Решио сам да направим нешто слично, али наше. Мој следећи рад био је Авалски торањ. Када сам га завршио нисам веровао да је то мојих руку дело - прича Срђан.

Знао је он да ће тај осећај сатисфакције бити још већи ако направи нешто што му је блиско срцу, па је решио да, користећи исту технику, направи Цркву светог Ахилија из Ариља, задужбину краља Драгутина.
- Сваког дана сам одлазио у цркву због детаља. Свака ситница на макети је као на правој цркви и поп се одушевио када је видео. На цркви сам радио две и по године, потрошио сам 15.000 шибица и три килограма лепка. Питају ме откуд ми стрпљења за такав посао, али мене то смирује, ниједном се нисам изнервирао док сам је радио. Саму цркву подигао сам за пола године, а остатак времена утрошио сам на детаље - прича Срђан.
Читава црква направљена је само од шибица, без икакве потпоре од картона или неког тврђег материјала.
- Жеља ми је да на исти начин направим и Високе Дечане, јер је Стефан Дечански моја крсна слава, а и то би баш био велики изазов - каже Срђан.

ГЗС/Телеграф