Милојка ударио дампер и срце му са леве прешло на десну страну, упркос томе он данас гази десету деценију

Чајетина - Да смрти нема без судњега дана најбоље доказује витални Златиборац за ког кажу да има девет живота.

Милојко Јездимировић сада гази десету деценију живота, живи у селу Семегњево и сам обрађује башту и чува овце и кокошке. Међутим, још пре неколико деценија живот му је задао први тежак тест, а он је један од милион који је то преживео.

Милојко са Златибора гази десету деценију Фото: РИНА

"Док смо изводили радове на изградњи подземне војне фабрике у Ужицу, ударио ме је дампер и потпуно разнео леву страну тела. Срце ми је тада са леве, прешло на десну страну. Кад су ме лекари примили у болницу нису веровали шта виде својим очима. Касније су ми причали да су само покушавали да ме тад спасу, али су мислили да нећу дуго поживети. Међутим, ја сам се након три месеца потпуно опоравио и отишао кући, здрав и прав", прича за РИНУ Милојко са Златибора.

Иако су му саветовали да због незгоде која га је задесила буде опрезан и умерен у обављању физичких послова, овај Златиборац за то није марио. Радио је све и запињао тамо где би они који нису имали такву несрећу избегавали да зађу.

Милојко са Златибора гази десету деценију Фото: РИНА

"Био сам војник, завршио смучарски, диверзантски и падобрански курс. За мене одустајање никад није било опција. Радио сам све и то ме управо и спасило, Мишљења сам да човек што више кука и што се више чува, све му је горе. Најбоље је суочити се очи у очи са непријатељем и победити га", додаје овај витални старац.

Кад је већ превалио пола века живота, стисли су га и други здравствени пробелеми. Оперисао је жуч и црева, а још пре тридесет година доктори су га поново били отписали, али он се није дао.

"Никада нисам кукао, само тај један пут у ужичкој болници када нису хтели да ме оперишу, а ја сам умирао од болова. Кажу ми, не можемо да те оперишемо јер не знамо да ли ћеш преживети, ја сам рекао оперишите на моју одговорност. И ево ме и данас међу живима", искрен је Милојко.

Након што је због поједена три прсакана парадајза завршио у болници, одлучио је да на имању у селу Семегњево посади своју башту и да једе домаћу храну.

"Мој парадајз могу да једем а да га и не перем, од како сам завршио на инфузији због оних прсканих више никад нисам пробао куповни. Имам и пластеник, неколико оваца и кокошака, посадио сам и кромпир који сам сам повадио. Баба ми је умрла, а децу иако су увек ту ако ми нешто треба, не желим да оптерећујем да ми помажу кад већ могу све сам. Корону сам једва претекао, али ни тада нисам хтео у болницу, сам се излечио", рекао је овај деда са девет живота и за крај поделио са нама тајну свог дугог живота.

"Пуно се кретати, умерено раткати и пазите шта једете. Не сикирајте се због ситница", поручује отпорни старина са Златибора.

 

ГЗС/РИНА