Не предаје се, Љиљана је мајка борац!

Љиг – Љиљани Перак из љишког села Бранчић живот никада није био наклоњен. Након битке са тешком

ретком болешћу метахроматском дистрофијом остала је без четворогодишње кћерке Ирене. У трошној кући која је изграђена још тридесетих година прошлог века наставила је битку са животом како би другој кћерки Исидори обезбедила да не оскудева ни у чему што њени вршњаци подразумевају. Ова вредна млада жена ради у Хладњачи и никада се није пожалила на услове рада нити је икада затражила било какву помоћ.

“Ни у чему не оскудевамо, ја радим и од свога рада могу да обезбедим све што је моме детету и мени потребно, али кров над главом не могу. Кућа је у јако лошем стању, темељ потања, један зид је почео да се руши а стрепимо од снега који би могао да уруши кров који је у веома лошем стању јер је сва грађа трула”, прича Љиљана. У овом кућерку све је чисто и уредно, Љиљана се потрудила и да је опреми најбоље што може, али честа прокишњавања прете да и то пропадне.

Љиљанина седамдесетогодишња мајка Мара која живи са њима каже да је у таквим условима било веома тешко неговати болесно дете.

“Моја највећа жеља је била да уместо моје унуке на онај свет одем ја, али кад већ то није могло тако да буде, сада бих спокој имала само ако бих знала да ми кћерка и унука имају кров над главом, за мене није ни важно”, крз сузе прича бака Мара. Она каже да сваку ноћ дочекају са стрпњом да ли ће кров и зидови издржати до јутра, а са сваком кишом и снегом бриге су све веће.

Оно о чему већина њених вршњака не размишља Исидори је свакодневница. Страх од рушења куће је велики па је сваки шум у соби пропраћен њеним сузама.

“Волела бих да имам своју собу и да мама и бака имају своју. Сада делим кревет са мамом и у истој соби спавам, учим и играм се”, прича Исидора и додаје да би волела да јој дођу другари да се играју, али како каже не сме никога да позове јер је њихова кућа небезбедна.

Исидора сваки шум у кући отплаче, фото: Глас западне Србије

Свакодневна борба ове младе храбре жене није остала непримећена па су тако најближе комшије одлучиле да покрену хуманитарну акцију за изградњу нове куће овој породици.

Комшиница Данијела Гајић истиче да је свесна да локална самоуправа не може сама да реши овај проблем, али је довољно и то што су од њих добили гаранције да ће уколико буду прикупљена средства за изградњу куће добити бесплатан пројекат, грађевинску дозволу и сву потребну документацију.

“Љиљана се свих ових година није пожалила да јој нешто фали и да јој је тешко. Она је пре свега велики борац и вредна жена која устаје са првим свитањем, а на починак иде последња”, тврди Данијела. Она је уверена да ће хумани људи помоћи овој породици и да ће се сакупити потребна средства.

Љиљана Перак и Данијела Гајић, фото: Глас западне Србије

“Овде је потребна мала монтажна кућа тип 50. Плац постоји, око дозвола неће бити проблема, а они не очекују никакав луксуз,”, казала је координаторка ове акције Данијела Гајић.

Сви који могу и желе да помогну породици Перак уплате могу извршити у банци Интези на девизни жиро рачун: RS 35 – 160 – 5330201238585 – 27 и

динарски : 160 - 1 – 73 са позивом на број 160 – 5310200109535 – 37 на име Перак Љиљана, Бранчић 14 240 Љиг

 

Глас западне Србије