се најстарији житељи овог краја определе за узгајање сортних лоза. Први записи о виноградарству овог подручја потичу из 1432. године у путопису Bertrandona de la Brokijera. Грожђе и вино и данас представљају симбол сваког села ове области, стога овај крај с поносом краси титула престонице српских чокота.

Да засади прве чокоте управо у српској Тоскани, одлучио је и универзитетски професор из Канаде Драган Роган. На површини од око 17 хектара, овај винар гаји неколико винских  сорти међу којима је и шираз, црна сорта грожђа.

„Скоро шест хектара је сорта шираз, мислим да сам први донео ту сорту у Шумадију и на овим просторима фантастично успева. Шираз има укус пекмеза, зависно од године, укуси се мењају.  Наше вино под овом етикетом годинама се служи у бизнис класи  на лету Београд – Њујорк“, поручио је Драган Роган.

Драган Роган, фото: ТопПрес

Плодно тло Опленца и специфична клима била је пресудна да са узгојем винове лозе почну давних година Карађорђевићи. Краљевска винарија најстарија је у Србији а у њој се и даље налази буре које чува тајну из Другог светског рата, јер је у себи сачувало најбоља краљева вина.

„Октобра 1944. године, када је дошла црвена армија и када је дошло до уништавања винских буради један домишљати сељак из околине Тополе  узео је најбоља и најквалитетнија вина из краљеве архиве и ставио у буре 48. Када су црвеноармејци ударали кундацима у ове буриће, буре 48 је одзвањало, звучало је као шупље и они су поштедели  ту краљевску архиву“, прича за ТопПрес, Драган Рељић управник Задужбине краља Петра I на Опленцу.

Драган Рељић, фото: ТопПрес

Добро вино и богато културно историјско наслеђе у Тополу привлаче све више посетилаца. Међутим, оно што је потребно је константно улагање у вински туризам јер вински туриста је захтеван и скуп гост.

„Туриста кад дође у неку регију он хоће да види историјске споменике, манастире, хоће добро да руча, дегустира, преспава. Вино је мамац на удици, који привлачи туристе, морамо видети како су други урадили и такав добар пример да следимо. Фали нам још винограда, винарија да би вински новинари открили винску регију. Фали нам више ресторана са националном кухињом, више смештајних капацитета, боља сигнализација. Чини ми се да су се туристичке организације успавале потребно је да њихово ангажовање буде веће“, истиче Божа Александровић, власник винарије „Александровић“ из Винче.

Божа Александровић, фото: ТопПрес

На територији општине Топола за сада је регистровано осам винарија, али у овом крају нема домаћинства које на свом имању не направи бар неколико литара домаћег вина. Све је више младих који остају на селу па нема бојазни да ће виногради зарасти у коров.

ГЗС/ ТопПрес