Православни верници данас обележавају Велики Петак, дан Христовог страдања 


Sunčan i topao poslednji dan aprila              Poznati članovi nove vlade, mandatar za sastav Pokrajinske vlade Maja Gojković              Zajednica auto-škola u Čačku dobija poligon za obuku vozača              Koalicija „Svi za Čačak” danas i sutra prikuplja potpise za kandidaturu              Komaranska košija na Boretinom brdu 1. maja             

 
Православни верници данас обележавају Велики Петак, дан Христовог страдања
Trenutno na sajtu: 288       |       Podeli:
22.04.2022 | 1 коментар(а)



Велики петак сматра се најтужнијим даном хришћанства, јер је тог дана Исус Христос

осуђен и разапет на Голготи. Обичај је да се на овај дан фарбају ускршња јаја и то најчешће црвеном бојом, јер је она симбол Христове крви.

Не служи се литургија, пости се, једе се само суви хлеб и пије вода. Веровање у народу је да се на овај дан не једе коприва, али ни риба. Овај празник ваља испоштовати постом и молитвом.

Према обичају се фарбају ускршња јаја, а будући да црвена боја симболизује Христову крв, управо она се најчешће употребљава. Прво офарбано јаје се назива Чуваркућа, боји се у црвену боју и оставља на издвојено место годину дана, да чува кућу. Овај дан се у кућама не ложи ватра и не меси се хлеб.

Не раде се кућни, ни послови у пољу. На Велики петак према народном веровању, како би сачувале здравље породице жене не смеју да се баве ручним радовима, плету, шију, нити ваља да кувају. Тај дан је резервисан за мир, туговање, молитву и фарбање јаја.

На Велики петак се такође и не весели, не пева, а од Великог четвртка до Ускрса - недеље када је Исус васкрсао, не звоне црквена звона јер она у православној цркви значе радост, па се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом.

Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена.

 

 

ГЗС/Курир.рс

 




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (1)

  • Megido

    Ovaj svet veruje laži a ne biblijskoj istini. A ona je jednostavna. Za razliku od verovanja mnogih, Isus nikada nije zapovedio da se farbaju jaja. Biblija taj običaj ne poznaje. Jaje je simbol plodnosti i taj običaj vuče korene iz Vavilona. Jevrejima, a i hrišćanima 1. veka bilo je strogo zabranjeno da imaju ikakve veze sa običajima drugih naroda. Apostoli Petar, Pavle i Jovan su čak pisali da od toga zavisi naš odnos s Bogom i da pošto hrišćani ne trče u kaljužu ranijih običaja sa ostalim svetom i drže se biblijske mudrosti, njihovi protivnici pogrdno govore o njima. Osim što nije zapovedio da se farbaju jaja njemu u čast i spomen, Isus nigde nije naredio da se posti na tzv. Veliki petak. Naprotiv upitan od strane učenika Jovana Krstitelja zašto oni i fariseji poste, a apostoli ne, Isus je odgovorio da će postiti u dane kad Isus bude predat Rimljanima i pogubljen kao hulnik i zločinac. Tada apostolima nije bilo ni do njih, pobegli su od straha od progonstva i najmanje su mislili na jelo u tim danima tuge kad je ubijen njihov Gospod. Nigde posle toga, post odricanjem od hrane, a kamoli težak post, kakav crkve proklamiraju, nije zahtevan od hrišćana. Isus nije postio, naprotiv, pošto je voleo gozbe i prijeme, nazvan je pijanicom i izjelicom od strane svojih protivnika koji ga nisu podnosili jer je voleo ljude i družio se sa svima. Post kao lična odluka je stvar pojedinca, a ne biblijsko načelo, postiti se može iz ličnih razloga, recimo zdravlja, zaveta itd.



  •  















     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    032 347 001
    redakcija@glaszapadnesrbije.rs

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 158.738.852 посета
    Тренутно на сајту: 289 посетилац(a)