koju naš srpski narod izdvaja od mnogih drugih naroda u ovom delu Evrope, a današnji dan je jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji, rekao je ministar Slekaković danas u Takovu na obeležavanju godišnjice Drugog srpskog ustanka u istorijskom Takovu.

Srbija danas slavi svoje pretke, koji su pre 209 godina smogli snage da se okupe na narodnom zboru ovde u Takovu i nastave borbu započetu 11 godina pre toga, a da za vođu ustanka izaberu knjaza Miloša Obrenovića, čoveka odanog narodu , prekaljenog u bojevima i veoma veštog sa ljudima. Vreme je pokazalo da je ovaj izbor narodnih glavara na zboru u Takovu imao presudan značaj za dalji tok borbe našeg naroda za oslobođenje od viševekovnog turskog ropstva, vaskrs i vaspostavljanje moderne srpske države.

Činjenica da je Miloš bio aktivni učesnik Prvog srpskog ustanka , prekaljeni i više puta ranjavani vojskovođa, ali i neko ko je u najtećem trenutku prilikom sloma ustanka odlučio da ostane sa svojim narodom i time pokaže da za njega borba nije prestala . Dakle, sve ovo zajedno, ali i još mnogo toga govorilo je da je na čelo naroda došao čovek koji je dobro umeo da čita znakove pored puta,iako ga je istorija zapamtila kao nepismenog. Rešenost za borbu, ćelja za slobodom, velika junaštva i lični primeri poćrtvovanja odlikuju Drugi sroski ustanak i svrstavaju ga u jedan od najvećih i najvažnijih događaja naše istorije. Ipak, postoji jedno lice ovog istorijskog zbivanja koje Drugi srpski ustanak izdvaja u odnosu na sva prethodna zbivanja , ali čini se i na mnoga druga koja su u ovoh 209 godina usledila. Reklo bi se da smo kao narod u Drugom srpskom ustanku položili ispit zrelosti u novom veku, tokom samog ustanka, ali i onda kada su topovi i puške utihnuli, sablje i jatagani našli u koricima ,a pregovaranje postalo glavni vid borbe , pa kroz dogovore Miloša Velikog i mračnog Ali paše uspostavljanjem sistema dvovlašća,a onda korak po korak, ukidanjem nadležnosti od Otomanske carevine i gradili svoju državu pa sve do Hatišerifa i Ustava , dakle sve ono što se dečavalo od Cveti 1815,. Pa nadalje pokaualo je da smo ozbiljno učili iz grešaka iz prošlosti i da ih nismo ponavljali. Nesumljivo najveća zasluga za ovakvo dršanje i upravljanje pripada vođi ustanka knjazu Milošu Obrenoviću. Ako bi smo danas analizirali Miloševu ličnost došli bi smo do zaključka da je reč o čoveku koji nije znao za predaju , čoveku koji borbu nikada nije prekidao već je samo menjao njen oblik, da j ereč o onome koji nije ulazio u bitke koje nije mofao da dobije. Izvanredno vešto umeo je da sagledava stvari iz unutar političkog i spoljno političkog ugla i da u svemu nađe ugao delovanja u korist Srbije i srpskog naroda,a da sve uskladi sa političkim momentom i unapred delajući priprema teren za pogodne trenutke koji će nam se ukazati u budućnosti izvlačeći pouke iz prošlosti, za šanse koje će se rađati.Bio je ozbiljan strateg i svojim činjenjem u hodu je stvarao nove ciljeve i šanse budućim generacijama da sve što je carska Rusija izborila Bukureškim mirom 1813. Godine, Akermanskom konvencijom 1826.i Jedrenskim mirom 1829.godine bude ostvareno i dobije svoje pravno obličje hatišerifima koji su Srbiji utvrdili status vazalne kneževine sa širokom samoupravom u Otomanskom carstvu.

Zasluge za narod i obnova državnosti Miloša su učinili velikim, a od 1898.godine i zvanično je odlukom njegovom paraunuka kralja Aleksandra Obrenovića prozvan Milošem Velikim.
Mišljenja sam da pored togs što ovaj dan praznujemo značajnu istorijsku godišnjicu , što ga kao svoj dan obeležava naša bivša Vojska Srbije,da uvek treba sebe da preispitamo koliko smo svesni Miloševog nasleđa, a njegova glavna poruka i pouka sadržana je u bezšpodetnom posvećenom delovanju za narod i neprestanom građrnju države.Srbija danas, imajući Miloša Velikog za uzor jača sebe i svoju poziciju , krči siguran put budućim pokoljenima i sve svoje bitke vodi najpre mudrošću i umećem svog državnog rukovodstva na čelu sa predsednikom republike Aleksandrom Vučićem. Upravo je takva Srbija bila i jeste u stanju da se razvija i gradi, stvara i izgradi auto put Miloš Veliki kao najveći spomenik svom velikom knazu i da ga prekraja ove 2024.godine , završi u deonici do Požege , nadomak Miloševe rodne Dobrinje. Upravo takva Srbija teži da gradeći fabrike zapošljava ljude, da od sebe pravi bolje i sigurnije mesto za šivot i da se na medjunarodnij areni bori za čast i obraz našeg naroda i otadzine na način kako nam kje to pokazao Milos Veliki. Danas dakle, ne moramo da se brinemo su čim ćemo izić pred Miloša,jer imamo za čim da izađemo sve dotle dokle sledimo njegov primer i njegov put, neka je večna slava junacima Drugog srpskog ustanka , živela vojska Srbije , živela Srbija, poručio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijlalna pitanja Nikola Selaković.

GZS