Нигде тако оштри северац не реже као подно ове планине, али ни ветар, ни дубок снег, а ни дебели минус неће спречити Тадију Станисављевића да уђе у церову шуму како би испоштовао старе српске обичаје.
"Бадњак се сече са источне стране и прво дрвце које паднесе сачува и носи се у кућу ради мира и среће. Потом се предаје домаћици како би година била родна и берићетна", прича за РИНУ Тадија.
У сечу бадњака иде се уз трубаче, фото: РИНА
Традиција сечења бадњака читавих седам деценија била је заборављена у општини Горњи Милановац, али од пре пар година поново се на Бадње јутро иде у шуму и оштри секира.
"Вратили смо старе обичаје, јер наш таковски крај одувек је био центар српства и сведок историје. Све радимо како доликује, сечемо бадњак и уносимо га у општину, јер традицију морамо сачувати",изјавио је Дејан Kовачевић, председник општине Горњи Милановац.
Председник општине Дејан Ковачевић иде у сечу бадњака, фото: РИНА
И док сељани широм Србије, иду у шуму по бадњак у граду је прича ипак мало другачија, па се свето дрво купује од продаваца.
"Српски обичаји су сачувани изворно, јер су тако радили и наши преци. Сеча, па паљење бадњака а затим и дочекивање Божића, и положајника. Савремени трендови нису избрисали ту традицију", рекла је етнолог Снежена Ашанин.
ГЗС/ РИНА
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.