Из Златарског језера „изронили” стара црква и гробље у Пуљцима

Нова Варош - Из мрачних дубина Златарског језера код Нове Вароши, које је због дуге суше

изузетно осегло, ових дана појавили су се после деценија у тами, споменици старог православног гробља у Пуљцима као и свод стене, испод ког је била стара црква! Ово је, колико се зна, други пут за последњих скоро 60 година, како је изградњом бране у Кокином Броду потопљен кањон Увца да се на светлу дана појави некадашње гробље и црква у Пуљцима између села Вилови и Дебеља, дестак километара од Нове Вароши.

Отац Станко Благојевић, месни парох, јуче је на старом гробљу, после више деценија, баш у задушној недељи очитао молитву, окадио гробове, запалио свеће онима чије су кости сахрањене у Пуљцима и које су деценијама у језерским дубинама.

Мештани чије су куће на бреговима око језера кажу да се на Пуљцима виде камени крстови, камене плоче којима су ограђени гробови, свод пећине испод кога је био олтар, споменици...

Легенда о цркви у Пуљцима живи и даље у овом крају, а мештани околних села, Нововарошани, ових дана спуштају се до Пуљака да уживо погледају старо гробље, место на коме је, за свод стене била закачена дрвена конструкција старе пуљачке цркве.

„Негде 1962. или 1963. године, када је завршена брана у Кокином Броду и када је почело пуњење језера, дрвена конструкција цркве са крстом откачила се од стене, половина цркве била је у пећини, испод каменог свода, половина испод дрвеног крова, и онда је та конструкција месецима пловила језером, од обале до обале, све док није потонула”, присећају се ових дана мештани чије су куће у Виловима, на висовима изнад језера.

Пре него што је језеро заплавило, мештани су из гробова у Пуљцима откопали и на околне брегове у нова гробља изнели кости својих предака сахрањених на Пуљцима. Много костију тада је и остало на Пуљцима у старим гробовима.

Када је почело плављење, мешта су успели да из цркве спасу неке од реликвија, кандила, иконе, старе књиге, који се и даље чувају.

Стари нововарошки прота Мића Ђенадић присећа се приче коју је чуо од Срета Матијевића из Вилова који је рођен 1900. године и који се сећао реконструкције цркве у Пуљцима после Првог светског рата. Пре реконструкицје, тада су у цркви нађени гробови у којима су владике били сахрањени у седећем положају.

Пре четрдесетак година, у Виловима, на вису Љубичина раван, на пар километара од цркве у Пуљцима саграђена је нова црква, посвећена светом Јовану, као и црква у Пуљцима која је ових дана после деценија у тами поново "испливала" из језерских дубина.

И шест - седам километара низводно, на Кокином Броду, на месту званом Матијевића коса, из језера су изронили споменици старог гробља, највише породице Матијевић, темељи неких грађевина...

На једном од споменика на гробљу на Матијевића коси, који је деценијама био дубоко у језеру види се и уклесан текст:

„Овде почива у очином гробу Мирко Матијевић. Живео ја часно 47 година. Погибе од бацача мине пред својом кућом 8. 10. 1944. гоидне од четника”...

 

Курир, З. Шапоњић / ГЗС