Necete verovati  - velika leva
close
banner-itembanner-itembanner-itembanner-item

Катран се још увек пече у златиборским селима

10/08/2020
image-gallery-item
Фото: РИНА
Чајетина – Отпорни Златиборци цео свој живот проводе у суживоту са природом,

од ње уче, прилагођавају се, али и њене потенцијале користе како би зарадили динар, Тако је било некада, а тако и сад. Само у златиборским селима још увек се могу видети мале зидане кућице у којима се пече катран – магични лек од смоле бора који се користи и медицини и фармацији. Иако је овај занат при издисају, Љубенко Радовић још увек по шумама трага за добрим пањем, како би од њега направио квалитетан катран, преноси агенција РИНА.

„То је црна течност, јаког мириса и опорог укуса. Деценијама уназад овде се пече од пањева црног бора и многи га користе у лечењу проблема са дисањем, код кожних инфекција. Људи у наше село долазе из свих делова Србије и купују на десетине килограма, касније од тога праве мелеме и креме. Катран се користи и као лек за животиње, јер се њим мажу њихове ране и брже зарастају“, каже за РИНУ овај искусни катранџија из Јабланице.

У златиборским селима од производње катрана некад су живеле и прехрањивале се читаве породице и то је био главни извор прихода. Сада се велике ватре пале само у неколико домаћинстава, омладина је изабрала друге, како кажу, чистије послове.

„Мој отац је имао нас осморо деце и све нас је ишколовао правећи и продавајући катран. Нигде није радио у фабрици већ само то код куће, а живели смо лепо. Сада само нас неколико се и даље тиме бави, нисмо одустали од катранџијског заната, Треба доста рада, може бити и напроно, али може да се заради. Цена једног килограма катрана креће се око десет евра”, каже Љубенко.

 

Највише смоле има у старом стаблу, а пањеви црног бора се ваде две деценије након сече. Катран се пече у катраницама. У земљи се ископа темељ и на њега се се зидају облице у ћерпове који се облепе иловачом. У катраницу се затим слаже луч, све то се прекрива отпадом од пањева и запали.

“То гори један сат времена док створи потребну температуру. Жар се зажари и кад се почне показивати црни дим, покривамо ситном земљом, затворимо пламен и гасимо. Оставимо само мало простора на средини, да има пламена како не бисмо угасили одједном”, поделио је Љубинко тајну свог заната.

У Јабланицу по катран и даље долазе купци из свих делова Србије, а од неких 1200 килограма луча добије се око 250 килограма изузетног катрана, па ако се то помножи са десет евра колико се креће цена ове црне течности, рачуница је јасна, као и порука – ко хоће да ради и заради увек има како.

 

ГЗС / РИНА

Katran Zlatibor Cajetina

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

desna gif velika redakcija gzs

locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.