јер су остали без својих црвених плодова.
Осим што је српска малина високог квалитета, један од главних разлога за овај бизнис је то што је Пољска, која је један од највећих светских произвођача овог бобичастог воћа, прошле године остала без 60 одсто своје производње. Србија је у 2020. имала за око 40 одсто мању производњу малине.
И, док смрзнуте малине из наше земље путују ка Пољској, али и у друге крајеве света, почели су полако преговори око аконтне цене за овогодишњи род "црвеног злата". Како "Новости" сазнају, поједини хладњачари у околини Ариља, нуде цену од 2,15 евра по килограму. У удружењима, међутим, апелују, да је још рано говорити о цени, да малинари не дозволе да их хладњачари уцењују, јер се сада смрзнута малина, коме је остала и нема уговорену обавезу, плаћа 360 до 390 динара за килограм.
Србија је доскоро имала и 20 до 30 тона по хектару рода малине, а сада између две или три. Стручњаци су утврдили да је разлог драстичног падуа лош садни материјал.
Како нам је рекао Радовић, министарство пољопривреде ће по новој уредби дати 90 одсто подстицаја за набавку садног материјала. То би требало значајно да унапреди производњу и повећа приносе.
„Свуда у свету се бележи драстичан пад рода малине - говори нам Добривој Радовић, председник Асоцијације произвођача малине и купине Србије. Чиле бележи пад прошле године од око 40 до 50 одсто, а Србија између 30 и 40. Пала је производња, али и лагери који су били. Када је реч о цени малине, српски произвођачи су у 2020. добијали до 220 динара за виламет прве класе, док су поједине сорте плаћане неких 15 динара више. Пандемија је донела огромну потражњу у 2020. години за малином, али и купином. Постоје уговори који су склопљени са власницима хладњача и иностраним купцима и та роба која сада иде, плаћа се од 2,75 до 2,90 евра по килограму.
Када погледамо трговину између произвођача и хладњача, сада у Србији, код оних који немају уговоре, са ПДВ, цена се креће и до 370 динара по килограму ”,наглашава Радовић.
Нешто је нижа цена када фирме продају једна другој, од 330 до 360 динара. Произвођачи су имали велики лагер, па су пожурили да уговоре ту ниску цену. Малине сада има још мало, можда само 0,01 одсто да није резервисано. Хладњачари ће спремити своје капацитете, јер они имају огроман профит. Прошле године су имали велику добит и они и извозници. Али нико од њих неће да плати малинарима више.
„Добили смо информацију да поједини већ склапају уговоре са произвођачима, али апелујемо да то не раде . Не може нико ценити малину крајем јануара. Оно што сада знамо јесте да је јесен била топла, малина је касно сокове повукла, а сада имамо пад температуре, снег и мразеве. Није сјајна ситуација. Уз то, претходних година смо имали лоше временске прилике и болести, па је то све додатно утицало на плод”, упозорава Радовић.
Вечерње новости / ГЗС
