Трговински ланци у Србији успевају да конкуришу зеленим пијацама 


U Srbiji danas promenljivo vreme, temperatura do 21 stepen              Đaci u centralnoj Srbiji još danas u školama, a od sutra počinje prolećni raspust              Sutra otvaranje zatvorenog bazena u Gornjem Milanovcu              Za praznike rezervisano više od 80 odsto turističkih kapaciteta u Srbiji              Raspisani lokalni izbori 2. jun u 66 jedinica lokalne samouprave             

 
Трговински ланци у Србији успевају да конкуришу зеленим пијацама
Trenutno na sajtu: 339       |       Podeli:
18.01.2023 | 0 коментар(а)



Трговински ланци у Србији све више успевају да конкуришу зеленим пијацама јер преко обједињеног снабдевања
Ниже цене у маркетима и због јефтинијих увозних производа, Фото: ГЗС

постижу нижу цену пољопривредних производа. Често је међу њима и доста увозних артикала који на крају обарају цене домаћих произвођача

 

Тако су Београђани, прошлог месеца, кромпир просечно плаћали на пијаци 120 динара по килограму, док је његова цена у маркетима била 100 динара. Истовремено, у конкуренцији са 17 других већих градова у Србији само су још Шапчани овако скупо на тржници плаћали ово поврће. У другим местима, попут Краљева, Ниша, Ужица, Зајечара цена кромпира била је и до 40 динара нижа.

Малопродајне цене пољопривредних производа ”снимају” се два пута месечно, на пијачне дане у првој и другој половини месеца. У Републичком заводу за статистику објашњавају да се цене прате у радњама и на пијацама са највећим прометом.

У зависности од годишњег доба узимају се производи који су најактуелнији и за сваки од њих се бележи најчешћа, најнижа и највиша цена. Још драстичнији пример доминације трговинских ланаца била је разлика у ценама црног лука.

У периоду од 15. до 21. новембра у радњама у Београду, Ваљеву, Врању, Зајечару лук је најчешће коштао 59,99 дин/кг. Код произвођача и накупаца на тезгама цена се кретала у распону од 80 до 100 динара. У Београду је тако била готово двоструко виша на пијацама. Слично је било и са увозним јужним воћем, мада је ово и очекивано будући да трговинске компаније већим поруџбинама остварују ниже цене код добављача. Тако је најчешћа цена лимуна на београдским и нишким тржницама била 200 динара, а у радњама 159,99. У Крагујевцу је ово цитрусно воће на пијацама коштало 250 динара, а у радњама 169,9 динара. У Смедереву је, рецимо, цена лимуна била 180 динара и на пијацама и у продавницама.

Ораси су били доста јефтинији на пијацама, док су цене јабука најчешће биле повољније код пијачних продаваца, показује анализа. Млечне производе и јаја дефинитивно је исплативије куповати у пијачним млечним халама. Рецимо, у главном граду домаћи сир коштао је на тезгама најчешће 440 дин/кг, а у супермаркетима 679,99 динара. У Ваљеву 300 динара, а у радњама 549,99. У трговинским ланцима рекордних 999 динара за килограм сира плаћали су потрошачи у Зајечару, Крагујевцу, Зрењанину, Шапцу. У свим тим градовима на тезгама је овај млечни производ могао да се купи за знатно мањи износ. Шапчани су, рецимо, могли да уштеде и до 400 дин/кг, ако су за сир ишли на локалну пијацу.

 

 

 

 

 

ГЗС / Политика




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 158.547.904 посета
Тренутно на сајту: 339 посетилац(a)