Михољски сусрети села у Овсишту окупили и старо и младо

Топола – У организацији Културног центра Топола а под покровитељством Министарства за бригу о селу и општине Топола јуче је у Овсишту у кући Радоја Домановића

одржана манифестација „Михољски сусрети села“. Овај догађај реализује се други пут за редом а двориште испред куће Радоја Домановића било је испуњено бројним посетиоцима.

„Сама идеја пројекта јесте да се културни и традиционални програм врати  у сеоска подручја али ипак мислимо да су много више у градским срединама заступље културне манифестације и догађаји. Идеја је да се кроз овај пројекат ‘сусретну села’ као и што каже сам назив. Одабрали смо кућу Радоја Домановића одлично је место за тако нешто, јер је он наш најпознатији сатиричар. Имамо наступ Културно уметничког друштва ‘Опленац’ али ту је и наше Удружење жена Опленац које нам је највише помогло у организацији кроз припрему традиционалних српских јела. Имамо и избор најлепшег сланог и слатког јела, најлепшег ручног рада,“ изјавила је за ТопПрес Ема Стевановић, директорка Културног центра Топола.

Фото: ТопПрес

Бројни гости који су данас дошли да уживају на овом окупљању имали су прилику да пробају разне слатке и слане деликатесе које су припремале домаћице из Удружења жена „Опленац“.

„Ту је зимска храна, купус са месом и проја, пасуљ, пуњена паприка, неколико врсти торти, ораснице, ванилице и разне слатке и слане ђаконије. Наше Удружење броји 25 жена и функционишемо добро обзиром на околности. Организатори смо Домановићевих дана, уредили смо његову кућу, сарађујемо са свима и учествујемо на свим манифестацијама које се организују“, рекла је Снежана Маринковић, председница Удружења жена „Опленац“.

Фото: ТопПрес

Како је дошло до оснивања задруга и колико су оне битне али и колико Министарство за бригу о селу улаже напора у ову област беседио је професор са Крагујевачког универзитета.

„Желимо да сачувамо младе да не одлазе а управо ће задруге, не само у пољопривреди већ у свим областима да помогну младима да набављају репро материјал а касније и своје готове производе да пласирају на тржиште. Историја задругарства је веома велика, прва задруга је формирана у Роџелу. Ми нисмо каснили за Европом, прва задруга је основана 1846. године али су касније престале да постоје. Касније је донет закон поново о задругама и то је од изузетног значаја, покушавамо да подржимо и оно што Министарство ради, пројекат 500 задруга у 500 села је премашен има их више а у свету има преко милијарду људи који су у задругама, сматрам да је то од одлучујућег значаја за превазилажење кризе“ казао је Драган Батавељић, професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.

Данас је и славило село односно црква, па је се дружење и славље наставило до касно у ноћ.

ГЗС/ ТопПрес

Фото: ТопПрес

Фото: ТопПрес