противградних мрежа или пластеника? Уколико сте мали пољопривредни произвођач, већ сте се вероватно суочили са тешкоћама око добијања кредита за инвестиције у производњу. У потрази за решењем за тај проблем, Фондација Ана и Владе Дивац је уз подршку УСАИД покренула пројекат локалних револвинг фондова, па је тако од 2020. до краја прошле године основано 13 таквих фондова у руралним крајевима
Локалне самоуправе и Фондација у њих су уложили укупно 40 милиона динара, а из тих средстава обезбеђују се бескаматне позајмице вредности до 500.000 динара.
У току је Агро Белграде, сајам воћарства, повртарства и виноградарства, а међу учесницима су и мали произвођачи који, према речима Мирославе Панић, менаџерке за приступ финансијама пројекта „Велика мала привреда“, често имају проблеме у приступу финансирању у банкама.
”Удаљеност од филијала банака, мали износи позајмица, непостојање транспарентних података о финансијском пословању, недостатак кредитне историје, недостатак квалитетних средстава обезбеђења чине ову групу пољопривредника неатрактивном и скупом за сервисирање од стране банака. Са друге стране, држава даје субвенције за подршку пољопривреди и на државном и на локалном нивоу, али они могу да их користе тек након што заврше инвестирање. Према томе, недостају им почетна средства за улагање која морају да обезбеде било из сопствених извора или позајмицама од пријатеља и фамилије“, истиче Панић у разговору за Бизнис.рс.
Повољне позајмице из локалних револвинг фондова, како каже наша саговорница, решавају проблем доласка до средстава за улагање, а у комбинацији са локалним субвенцијама олакшавају и добијање подстицаја.
Тренутно ради 13 локалних револвинг фондова, чији је иновативни приступ финансирању довео до тога да је нешто више од 100 малих пољопривредника, међу којима више од 40 жена, дошло до новца за ширење и побољшање квалитета производње.
Процедура пријаве је, истиче Мирослава Панић, једноставна и брза.
”Целокупан процес, од расписивања конкурса до куповине добара из одобрених средстава, траје до три месеца. Пољопривредницима се одобравају бескаматне позајмице у износу од 250.000 до 500.000 динара са роком отплате од три године. Обезбеђење за ове позајмице је само лична меница корисника. Позајмице из фонда комбиноване су са локалним субвенцијама, чија висина зависи од политике општине, и крећу се од 10 до 50 одсто вредности инвестиције. Овакав начин комбиновања два програма омогућава пољопривредницима да умање део позајмице додељене из фонда“, објашњава Панић.
Корисници ових фондова до сада су се најчешће пријављали за позајмице како би набавили мање машине и опрему, сертификоване саднице, уматичена грла стоке, противградне мреже или пластенике.
До сада је, иначе, основано 13 револвинг фондова, међу којима је први пилот фонд заживео 2020. године у Чајетини, док је током наредне две године основано још осам фондова – у Врању, Пријепољу, Сврљигу, Ражњу, Ужицу, Брусу, Димитровграду и Великом Градишту , у које је уложено укупно 25 милиона динара. Крајем 2022. формирани су фондови у Новом Пазару, Власотинцу, Великој Црњи и Белој Паланци. У последња четири фонда уложено је 15 милиона динара, а јавни конкруси за доделу средстава корисницима биће отворени у фебруару ове године, најавила је Мирослава Панић.
ГЗС / Бизнис
