Од татине лемилице, па до хуманоидног робота: Упознајте Уроша Авармовића младог истраживача из Мрчајеваца

Чачак – Не чуди нас када нас мењају роботи на појединим местима, као што су , рецимо, телефонске централе,

и све је интересантнија вештачка интелигенција.

Међутим, у шумадијском селу Мрчајевци, живи Урош Аврамовић, млади проналазач, који се иако је тек осми разред основне школе пронашао, веровали или не у намноидној роботици, коју покреће вештачка интелигенција.

Урош Аврамовић, фото: ГЗС

Из куће знања у Мрчајевцима која носи име чувеног математичареа и стручњака за механику Татомира Анђелића, ове године искорачиће и млади изумитељ Урош Аврамовић, који одмах након наставе одлази у свој кутак где се бави, ни мање ни више него хуманиодном роботиком.

Од татине лемилице, па до хуманоидног робота: Упознајте Уроша Авармовића младог истраживача из Мрчајеваца, фото: ГЗС

„Моји почеци су били на татиној лемилици којом сам одлемљавао електронске компоненте из покварених, али то не мора да значи да су оне покварене, јер се највећи број електронских елемената који је унутра, може се искористити за даље прављење електричних кола, од којих сам ја на приемр поичео да правим делове за робота”, рекао је млађани Урош Аврамовић.

Урош даноноћно ради на изазовном задатку вештачке интелигенције, фото: ГЗС

Урош даноноћно ради на изазовном задатку вештачке интелигенције, што за њега представља добар разлог да би се њиме свесрдно бавио.

Урош даноноћно ради на изазовном задатку вештачке интелигенције, фото: ГЗС

„Ова хуманоидна рука је само део од хуманоидног робота који је тренутно у изради. Сваког дана се штампају делови за пројектни задатак и надам се да ће бити готов половином априла”, објашњава Урош.

Овај млади истраживач каже да је рука његовог робота дизајнирана за помоћ и интеракцију са околином.

Урош даноноћно ради на изазовном задатку вештачке интелигенције, фото: ГЗС

„Она ради на принципу вештачке интелигеције, где захваљујући вештачким чулима обавља радње које помажу људима са инвалидитетом. У руци се налазе одређени сервомотори, који помоћу влакана симулирају рад мишића и помоћу њих она опружа и савија прсте”, каже овај момак.

Урош даноноћно ради на изазовном задатку вештачке интелигенције, фото: ГЗС

Урошев отац Драган истиче да је све кренуло када је приметио да је почео да му нестаје алат, међутим, данас га је наследник далеко превазишао.

„Приметио сам да је узимао кришом алат, јер сам схватио да ми често нестаје. И где сам све то налазио, налазио сам код њега. Онда смо почели заједно да правимо по неки аутић, то га је привукло. Доста времена је проводио за радним столом пуним алата, лемилица и свега осталог, након чега је почео све сам да склапа”, рекао је Драган Аврамовић, Урошев отац.

Огромна подршка оца Драгана, фото: ГЗС

Урош има велике амбиције у виду огромне технолошке револуције хуманоидне роботике и како каже, види њену широку примену.

„Себе видим као једног од истраживача који ће унапређивати и правити овакве хуманоидне роботе, који ће радити на принципу вештачке интелигенције, а роботику видим са великом применом у индустрији и помоћи у медицини”, закључује Урош.

Дакле, од татине лемилице, па до хуманоидног робота који ће врло брзо, како овај млади истраживач каже бити на добробит човечанства.

Прилог о Урошу Аврамовићу, младом истраживачу из Мрчајеваца, емитован у емисији „150 Минута” на Првој телевизији:

ГЗС