UNIVERZITET POD OPSADOM: NOVI POKUŠAJ PARALIZE RADA FILOZOFSKOG FAKULTETA

Umesto redovnog odvijanja akademskog procesa, fakultet je ponovo pretvoren u prostor pritiska, gde se prisustvom, zadržavanjem i zauzimanjem zajedničkih prostorija pokušava onemogućiti normalan rad ustanove.

 

 

Ovakav potez predstavlja nastavak prakse „svršenog čina“, u kojoj se odluke ne traže kroz zakonom predviđene procedure i akademska tela, već se pokušavaju iznuditi fizičkom blokadom institucije. Posledica takvog delovanja nije samo prekid nastave, već i ozbiljno narušavanje osnovne funkcije univerziteta – obrazovanja i slobodne akademske razmene.

 

 

 

OD PROTESTA DO PRITISKA: GDE JE GRANICA?

 

 

Iako je pravo na protest legitimno i zagarantovano, način na koji je on ovoga puta sproveden otvorio je ozbiljna pitanja. Blokada ulaza, zauzimanje hodnika i najava dužeg boravka u zgradi faktički su onemogućili rad fakulteta i stvorili atmosferu pritiska, u kojoj studenti i zaposleni postaju taoci sukoba.

 

 

Ako se prihvati praksa da se nastava prekida „dok se ne ispune zahtevi“, univerzitet prestaje da bude institucija, a postaje poligon za demonstraciju sile. Danas su to hodnici i ulazi, sutra učionice i amfiteatri, a prekosutra ispiti i rokovi. Takva spirala vodi u potpunu institucionalnu krizu.

 

 

 

PODRŠKA PROFESORKI KAO POVOD, BLOKADA KAO METOD

 

 

Povod okupljanja bio je izraz podrške profesorki dr Jeleni Kleut i nezadovoljstvo zbog odluke uprave da joj uruči otkaz. Međutim, suštinsko pitanje ostaje isto – o radno-pravnom statusu zaposlenih ne odlučuje se u holu fakulteta, već kroz nadležne organe, propisane procedure i, ukoliko je potrebno, sudske instance.

 

 

Pokušaj da se svaka odluka koja izazove neslaganje obori blokadom rada otvara opasan presedan: institucije gube autoritet, a odluke se donose pod pritiskom najupornijih i najglasnijih.

 

 

REAKCIJE JAVNOSTI: „FAKULTET NIJE ULICA“

 

 

Događaji na Filozofskom fakultetu izazvali su snažne reakcije građana na društvenim mrežama. U velikom broju komentara dominira poruka da obrazovne ustanove ne smeju postati taoci političkih ili ideoloških sukoba.

 

 

Građani poručuju da:

• fakulteti postoje radi učenja, a ne kampovanja,

• sporovi moraju da se rešavaju u institucijama,

• studenti imaju pravo da polažu ispite i pohađaju nastavu bez pritisaka i blokada.

 

 

Zajednički imenitelj reakcija jeste zahtev za redom, jasnim pravilima i zaštitom institucija.

 

 

INTERVENCIJA POLICIJE: OKO 150 LICA U ZGRADI, JEDNO PRIVOĐENJE

 

 

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić potvrdio je da je policija intervenisala po pozivu dekana Filozofskog fakulteta Milivoja Alanovića, koji je prijavio da se u objektu nalazi oko 150 lica koja ometaju rad ustanove.

 

 

Prema navodima MUP-a, okupljeni su uneli dušeke i opremu za boravak, sa namerom da nastave blokadu rada. Nakon upozorenja i naređenja da napuste prostorije, policija je, kako je saopšteno, primenom minimalne fizičke sile izvršila potiskivanje prisutnih ka izlazu. Jedna osoba privedena je zbog vređanja policijskih službenika.

 

 

INSTITUCIJE ILI UCENA

 

 

Crvena linija mora biti jasna: promene se ne ostvaruju blokadama i pritiscima, već kroz procedure, dijalog i zakon. Svaki pokušaj da se rad obrazovne ustanove parališe predstavlja udar na sistem, a ne borbu za prava.

 

 

Univerzitet može biti mesto rasprave i neslaganja – ali ne sme postati ulica.

 

 

GZS